НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ХЕРОИНА СА РОМАНИЈЕ Рањена партизанка имала само једну жељу

16/07/2023

Олга Дедијер, љекар и учесник Народноослободилачке борбе, рањена је на Милинкладама у Битки на Сутјесци, а подлегла је ранама 20. јуна 1943. године у мјесту Дикаљи код Сокоца.

 

 

Била је хирург Друге пролетерске дивизије Народноослободилачке војске, а 1945. године јој је постхумно додијељен Орден заслуга за народ првог реда.

Представници СУБНОР-а и Планинарског друштва „Гласинац“ са Сокоца положили су 20.јуна ове године вијенац на споменик љекару и учеснику Народноослободилачке борбе Олги Дедијер у мјесту Дикаљи поводом 80 година од њене смрти.

Професор у пензији Грујо Бјековић рекао је да Романија није заборавила своју хероину Олгу којој је, у колони исцрпљених партизана на повратку из Битке на Сутјесци, једна од посљедњих жеља била да почива на овој планини.
Он је додао да је Дедијерова својим сарадницама са Сокоца рекла након рањавања на Милинкладама да је, ако умре, сахране на Романији међу храбрим и слободољубивим људима, на планини која јој је била уточиште у најтежим данима рата и њен дом.

Бјековић је рекао да је споменик на коме је писало само име и презиме и година смрти Олге Дедијер подигнут 1945. године у знак захвалности народа романијског краја. Према његовим ријечима, ово обиљежје су након Другог свјетског рата посјећивали и одржавали медицински радници и омладинци.

„Послије 1992. године овај споменик је запуштен и зарастао у шипражје и коров, али су га чланови соколачког Планинарског друштва `Гласинац` очистили, уредили простор око њега и оградили га, а сликар Рајко Ћајић је обновио слова“, навео је Бјековић.

Предсједник СУБНОР-а Соколац Миливоје Јанковић рекао је да обиљежавањем 80 година од смрти Олге Дедијер ова организација допуњује календар обиљежавања значајних датума и догађаја из Другог свјетског рата на овим просторима. Он је нагласио да на свим мјестима сјећања на борбу против фашизма треба поменути улогу Романије у револуцији и истаћи значај Олге Дедијер чије је име данас забиљежено само на неколико установа на простору бивше Југославије.

Секретар Планинарског друштва „Гласинац“ Вера Мијатовић рекла је новинарима да ће ускоро бити објављена књига „Ратни пут Олге Дедијер“ у којој ће Романијци евоцирати успомену на ову хероину и оставити задатак генерацијама које долазе да не забораве борце за слободу.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести