То јутро 6. априла 1941. године у Београду много се разликовало од овог које је јутрос освануло над српском престоницом… Није било кише, био је ведар и сунчан дан. Трговци су пожурили да отворе своје радње, а купци да у њима пазаре… Била је недеља и све је мирисало на прољеће и живот… А онда су се око 6:30 зачули авиони…

Био је 6. април 1941. године када је, без објаве рата, нацистичка Њемачка напала је Краљевину Југославију. Почев од 6:30 ујутру Београд, Нови Сад и још неколико градова у Србији жестоко су нападнути, а бомбардовање се наставило и у наредна два дана, наводи Историјски забавник.

Био је то епилог догађаја након побуне народа и војног пуча којим је југословенски народ показао да ће стајати на страни западних Савезника и по цијену огромног страдања. Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту, а иако је његова организација деценијама приписивана војсци и опозиционим странкама, историчари данас тврде да су велики утицај на догађаје у Београду имали Лондон, а по свему судећи и Москва.

Како било, вијест о томе да Југославија ипак неће стати уз нацисте, према свједочењима његових савременика, разбијеснела је Хитлера. Он је лично, још 27. марта, чим је чио за демонстрације, донио длуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија.

“Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете”
— изјавио је њемачки фелдмаршал фон Клајст на суђењу послије рата.

Београдску владу о часу напада претходно је обавијестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину и врхунски обавјештајац пуковник Владимир Ваухник. У очајничком покушају да се престоница спасе разарања југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле “отвореним градом”.

Али Нијемце то није зауставило…

Шестог априла, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца.

Авиони су полетјели из Беча, Граца и Арада. Операција је имала тајни назив “Страшни суд“, а тајни знак за почетак напада је био “Увертира у марш принца Еугена”, композиција Андреаса Леонарда која је емитована преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.

Емитовање марша је била идеја Јозефа Гебелса, министра пропаганде Њемачке. На тај начин нацисти су постогли ефекат изненађења, а било је ту и театралне симболике – принц Еуген Савојски ослободио је Београд почетком 18. вијека као војсковођа у Аустро-турским ратовима, елитне трупе нацистичке Њемачке носиле су његово име, а композитор дјела – Андреас Леонард, био је рођен истог дана и године као Хитлер.

Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. године. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању је погинуло 2.274 људи иако та бројка варира од извора до извора. Порушено је 627, а оштећено преко 8.000 зграда, укључујући дио Старог двора. Тешко је погођена Вазнесењска црква у којој је било вјерника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовјековне списе непроцјењиве вриједности.

Након шест дана константног бомбардовања у Београд су 12. априла ушли окупатори. До тада је југословенска престоница којом су се многи дичили изгледала као разрушена гробница.