Рушевине које су смјештене у овом подавалском селу представљају остатке жељезничког моста који су у Другом свјетском рату, 1943. године, саградили припадници нацистичке организације, познате под називом РАД.

Једно село испод београдске планине Авале – Бели Поток, и дан-данас чува тајну која сеже чак до Другог свјетског рата, а представља дјело нацистичких војника који су у том периоду окупирали Београд.

На самом крају Белог Потока, тик уз пругу и ауто-пут, далеко од очију јавности, и добро скривене међу шибљем и шипражјем, налазе се двије куле, тачније велики бункери који су познаваоцима историје знани као Блоцк Хаус. Они су грађени уз пруге и пружне мостове за стражаре који су требали да их сачувају од диверзија и напада устаничке гериле.

Рушевине које су смјештене у овом подавалском селу представљају остатке жељезничког моста који су у Другом свјетском рату, 1943. године, саградили припадници нацистичке организације, познате под називом РАД.

Мост је тада представљао дио жељезничке комуникације која је из Београда водила ка осталим градовима у Србији, најпре ка Нишу, Сталаћу и Лапову, одакле се гранала у другим правцима.

Нацисти су током рата изузетно полагали на жељезничку инфраструктуру јер се њоме одвијао транспорт њихових војних снага по Балкану, али и много више транспорт сировина које су пљачкали по Србији, а које су биле од велике важности за Хитлерову ратну индустрију.

С обзиром на тај значај, свака пруга и жељезнички мост били су мета српских устаника и британских командоса, који су их од 1941. године авионима рушили, наводи портал 24 седам.

Рушевине овог моста данас леже напуштене и представљају необичан подсјетник за ријетке пролазнике на тешка времена окупације у Другом свјетском рату.

Нацисти градили два моста у Београду

Овај жељезнички мост који се налази испод Авале представља другу спојницу коју су нацисти градили у српској престоници.

Окупатори су у Београду саградили и Стари савски мост, 1942. године, такође за своје потребе током Другог свјетског рата. Тај мост је од нацистичког минирања спасао београдски учитељ Миладин Зарић  20. октобра 1944.