Градити свијест о теми геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској и Јасеновца као саставног дијела те теме, је начин да стигнемо до културалног памћења које треба да постане дио културног образца Српског народа у 21. вијеку, рекао је историчар Драгослав Илић гостујући у емисији Ехо науке на Радију Републике Српске.

– Тренутно смо, у међупростору између колективног и комуникативног памћења и неопходно је да процес буде двосмјеран. Тај процес укључује ангажовање како државних власти тако и појединаца – додаје он.

Како Илић истиче, у Јасеновац и Доњу Градину треба одлазити, са свјешћу да је геноцид над Србима универзална тема.

– У Јасеновац и Доњу Градину треба одлазити са свјешћу да су тамо наши преци, да све оно што се тамо десило није само важно за заједницу, народ, већ да је геноцид над Србима универзална тема глобалне важности. Ако је ми тако посматрамо, тако ће је видјети и други – навео је Илић и истакао да геноцид над Србима у другом свјетском рату, када уђе у колективно или културално памћење помаже да се као такав дефинише.

Каже, најбољи примјер како један догађај постаје саставни дио културног кода нашег народа, је косовско предање.

– Градило се кроз црквено-народно сјећање, али и кроз стваралачки приступ и нема великог српског пјесника или сликара који није стварао на тему косовског предања – истакао је Илић у разговору за РТРС Радио.