Владика Николај Велимировић и изабране мисли о добру и злу

Сва дјела твоја, која учиниш, не у име неба и без дозволе неба, донијеће горак плод, јер их небо неће облити својом благодатном кишом ни обасјати својом животворном свјетлошћу.

Што год намераваш, ослушни савјет неба. Што год ткаш, везуј конце за небо.

БЕЗ БОГА КАО БЕЗ ВАЗДУХА

Као што би тица, кад би наишла на безваздушни простор, брзо се окренула ка ваздуху, тако и ти брзо се окрени и бјежи од друштва невјерујућих, јер међу њима нећеш се моћи одржати на крилима, но мораћеш пасти.

Ово ти још једанпут понављам: Као што би тица, кад би наишла на безваздушни простор брзо се окренула ка ваздуху, тако и ти брзо се окрени и бјежи од друштва невјерујућих, јер међу њима нећеш се моћи одржати на крилима, но мораћеш пасти.

Бог је ваздух твоје душе. Ван тог ваздуха душа твоја мора пасти у прашину и као змија пузити по прашини.

БОГ НАЈВЕЋИ ТОЧАК

Велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће.

Што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме. Ово важи како за ствари тако и за људе.

Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се обим не види, нити се Његов ход чује од множине и ларме малих точкова.

Но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмјерном божанском точку, којим је обухваћено небо и земља. И при тој изненадној и реткој визији душа осјећа неисказану радост.

ВРИЈЕДНОСТИ

Кад неко одбаци Бога као главну вриједност, онда му природа постаје главна вриједност.

Кад неко одбаци природу као главну вриједност, онда му култура постаје главна вриједност.

Кад неко одбаци културу као главну вриједност, онда му поједине групе људи или предмета или поједини људи и поједине ствари постају главна вриједност.

Но, одбацити Бога као главну вриједност и истаћи потом дјела Божија или дјела људска као главне вриједности, значи исто толико колико и уситнити један златник у сребро и заволети сребро више него ишчезли златник; и уситнити сребро у бакар и завољети бакар више него ишчезло сребро.

И најгори човјек мора се три пута у животу сјетити Бога:

– када види праведника да страда због његове кривице;

– кад он сам страда због туђе кривице, и

– када му дође час смрти.

Три пута у животу мора се заплакати и најтврђи грешник:

– када га, гоњена од људи као дивљег звјера, помилује мајчина рука;

– када га болесна и осамљена посјети његов противник, доносећи му дарове и опроштај, и

– када му на самрти свештеник каже: Не бој се, Божија милост је већа од твојих грехова!

Три пута човјек личи сам себи на Бога:

– када му се роди син;

– када схвати и усвоји Христа, и

– када се помири са својим страдањем за правду.

ЋУТЉИВА СЛУЖБА БОГА

Колико и колико има људи, који раде свој посао при сунчевој свјетлости од јутра до мрака, а и не погледају у Сунце, не осјете Сунце, не помисле ниједном мишљу на Сунце!

Колико и колико има људи, који проводе свој вијек при свјетлости, моћи и помоћи Божијој, а и не погледају у Бога, не помисле ниједном мишљу на Бога!

И Сунце ћути без гнева и продужује светлити без престанка. И Бог ћути без гнева и продужује помагати без престанка.

Но када настане тама, када падне магла, када заштипа мраз, тада се људи сјећају Сунца, обзиру се на Сунце, хвале Сунце, уздишу за Сунцем.

Тако и када настану страдања, оскудице, муке бецпомоћне и теснаци безизлазни, људи се сјећају Бога, обзиру се на Бога, хвале Бога, уздишу за Богом.

ЋУТАЊЕ

О три предмета не жури да говориш: о Богу – док не утврдиш вјеру у Њега, о туђем гријеху – док се не сјетиш свога, и о сутрашњем дану – док не сване.