Наш мудри и свети владика Николај иза себе је оставио мноштво дјела и примјера на која Срби треба да се угледају. Писао је о нашем народу и вјечито стајао у његову одбрану, хвалио нас и кад треба критиковао, саветовао и указивао на прави пут, пут истине и вјечног живота, подсјећа Башта Балкана. Овако је, кроз различите догађаје и историјске прилике, владика Николај Велимировић говорио о Србији и Србима:

– Зли вјетрови су ударали са свих страна на тебе, Србине брате. Хоће да угасе кандило вјере унутра у души твојој. Безвјерци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривовјерци хоће да ти у кандило наспу воду мјесто уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено. То су три зла вјетра која су ударила на душу твоју у ове дане.

– Српска великодушност често је прелазила у слабост. И то у велику и убитачну слабост – сервилност.

– Свака српска сељанка знаде по десет заната. Зна и да кува јела, и меси хлеб, и сири млијеко, и тка, и везе, и плете и гаји живину, и његује цвеће, и прави сапун, и спрема зимницу и Бог зна колико још послова који су у Европи строго раздијељени и предузети сваки на по се од стручњака. Српска жена је царица дома, домаћинства и дијеце.

Савјетовао је шта је потребно Србији и Србима за народни напредак!

– То је оно што Србији треба: једна просвећена културна мисија. Али, једна културна мисија одњегована на народној вјери и нади, културна мисија, којој је циљ да дух просвијети, но неизоставно и истовремено, и душу да оплемени и уздигне.

– Србији требају уопште, на свим пољима, убијеђени радници, јер само су такву људи од несумњиве вриједности и несумњиве користи за напредак народни.

– Не знам колико да ми оглашујемо у Србији “ново доба”, “доба напретка”, “доба реда и рада”, ипак то право ново доба настаће за Србију не приликом каквог изненађења, какве катастрофе, или какве индиферентне измјене у појединим личностима или партијским режимима, него само онда, када бар сва интелигенција, ако не сав народ, буде изашла и издигла се из оног круга анималне саможивости, у који га је гурао досадашњи наш ненормални политички живот, када буде почела мислити о вишим задаћама живота људскога из области идеала: вјерских, друштвених и националних.

Како се мора понашати ДОБАР СРБИН!

– Добро је да сваки српски инжињер мисли да техника води наш народ спасењу; добро је да лекар у поправци народног здравља гледа наш спас, официр у доброј војсци, индустријалац у развијеној индустрији, тежак у рационалној привреди, занатлија у унапређењу заната; добро је да сваки свој посао сматра за спасоносан и сам се осећа уздигнут на степен спасења народног, јер то му подиже достојанство и разгрева одушевљење, без чега ништа нема вредности.

– Српски народ су просветили светитељи, а не интелектуалци!

– Добар си Србин ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смјерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног робља, видовидост слијепих гуслара, мудрост српских попова и калуђера, стидљивост народних дјевојака, надахнуће народних пјевача, даровитост народних занатлија, отмјеност народних ткаља и везиља, јасност народних пословичара, умјереност и одмјереност српских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.

– Не може НИКО бити добар Србин, а да прије свега није добар човјек!