Иако прољеће тек долази, неодговорно паљење већ пријети шумским површинама и насељима, а ватрогасци биљеже интервенције због паљења траве и ниског растиња. Перо Лимић, начелник Одјељења за експлозивне материје и послове заштите од пожара Управе за полицијску подршку МУП-а Републике Српске, у Јутарњем програму РТРС-а, рекао је да неконтролисано паљење има велике посљедице за природу а представља и опасност за становништво.

– У претходној години у Републици Српској је било 559 пожара, од чега 30 у државној својини а остало у приватној. Број страдалих у пожару је износио 19 од чега је 12 смртно страдалих – рекао је Лимић.

Управо зато, ватрогасно-спасилачка бригада града Бањалуке упутила је апел грађанима због изузетно високог ризика од пожара на отвореном. Апелује се да грађани буду максимално опрезни и одговорни, како не би дошло до пожара.

Пожар је неконтролисано горење и сваки се може третирати као кривично дјело зависно од посљедица, објашњава Лимић.

– Најтеже кривично дјело је када има смртно страдалих – каже Лимић.

Свако паљење је кажњиво. Поред МУП овај дио је и у надлежности шумара, комуналне полиције, полицијских службеника и инсппектора који се баве заштитом од пожара.

– За физичка лице казне износе од 100 КМ до 1.000 КМ. Казне су недовољне и постоји могућност да ће се казнена политика мијењатри. Грађани су дужни да прије било каквог паљења обавијесте ватрогасно-спасилачке бригаде јер ће им они дати савјете да ли да уопште пале одређену површину а обезбиједиће им и адекватна средства – рекао је Лимић.

Само паљење корова не треба да буде примарни начин уклањања отпада јер штети и животној средини.

– Херцеговина је најугроженија, има пуно ниског растиња, сушна су љета и бржа је могућност ширења пожара. Довољна је мала непажња да се изазове пожар који се онда брзо шири – навео је Лимић.