Крај деветнаестог и почетак двадесетог вијека је било једно турбулентно вријеме за Косовски вилајет, у којем су се судариле три стране: османска влада, албански сепаратисти који су основали Призренску лигу и Срби који су жељели припајање Србији.

Косовски вилајет

Током српско-турских ратова од 1876-78, око 30,000 Срба је протјерано са Косова, док се отприлике исти број Албанаца протјераних из других региона населио. Сукоби између два народа су постали неминовни. 1901.је до тога и дошло. У мају 1901, Албанци су запалили Сјеницу, Нови Пазар и Приштину те су чинили злочине и у региону Ибарског Колашина. Многи Срби су или убијени или протјерани. На крају је ситуација постала толико тешка па су се Срби почели наоружавати оружјем из Србије. Османска влада је послала Ису Бољетинца да истражи, међутим он је то искористио као начин да прошири насиље над Србима у колашинском крају, наводи се у публикацији Историја Срба.

Интервенцијом руске дипломатије на истанбулску владу насиља су обустављена. Османлије су ухапсиле неке од злочинаца те су чак забраниле албански језик. Ипак, ови злочини су изазвали и већу кризу у односима Србије и Русије на једној страни и Аустроугарске, која је била на страни Албанаца. Руска Империја је зато одлучила да 1902. отвори конзулат у Митровици, да би пратили аустроугарски утицај, а и да би заштитили српско становништво. Албанским интересима ово није одговарало. Они су се бојали да ће руско присуство довести до реформи и обуздавања анархије. Тако да је Иса Бољетинац запријетио да ће запалити све српске куће које би изнајмиле кућу или дале храну члановима конзулата. На крају је Порта морала позвати Ису у Истанбул. Конзулат је успостављен, али на Косову неће бити мира.

Убиство конзула Шчербине од стране Албанца Ибрахима Халита ће погоршати ситуацију, као и долазак курдских трупа које су 1910. године протјерале око 100,000 Срба са Косова.