Максим Горки (1868-1936) је био оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Дружио се са револуционарима, бранио је интересе сиромашних и борио се за већа радничка права. Имао је потребу исправи неправду у друштву. Пошто је важио за моралног и честитог човјека, врхунски идеал ком је тежио била је истина. Писао је прогласе против војске, полиције и цара због чега је ухапшен. Многи интелектуалци, укључујући и Радоја Домановића, су се побунили и протествовали због чега је Горки ослобођен.

Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. живио је као изгнаник у иностранству; након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена, мада му није било дозвољено да напушта земљу.

Због нарушеног здравља и потребе за бањским лијечењем Максим Горки тридесетих година прошлога вијека долази у Србију и преко Београда стиже у Врњачку Бању. Дошао је да на бањским изворима тражи лијека својој бољци. У кореспонденцији славног писца сачувано је и једно писмо које је из Бање упутио пријатељу Алексеју Ивановичу Бабочкину:

“Ово је наша земља. Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са сјевера, из Русије, прешао у Украјину. Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живјела, преживјела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми. Сјећам се да је једном Лењин рекао да је то једини народ који зна да се бори и који хоће да се бори за своју слободу…

Питаш ме како проводим вријеме. Испричаћу ти мало необичну причу. Овдје постоји једна планина, која се зове Гоч. По руски, то би значило „барабан“. Међутим, ја се не слажем са тиме. По мени, Гоч није „барабан“, него више личи на јежа. Али је толико привлачан да свако јутро устајем и идем да га погледам. Волим то брдо и мир који налазим у њему.”

Максим Горки је у својим првим приповјеткама описивао егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказивао је своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао умјетности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човјечних односа међу људима.

Написао је неколико дјела због којих је постао најпревођенији и најпопуларнији руски писац. Иако је било очекивано, 1933. године није освојио Нобелову награду пет пута је био номинован за ову награду, али није постао нобеловац.

Пред крај живота Горки се заинтересовао за шаманизам, вјеровање да свијетом владају непознате силе и душе умрлих. 1932. године био је иницијатор стварања Института експерименталне медицине јер је желио да добије одговор на питање да ли постоји бесмртност, подсјећају Новости.

Родни град Нижњи Новгород је преименован у Град Горки. Његова дјела су ушла у лектире. Он је утицао на друге ауторе истичући да је једина алтернатива звјерству култура. Временом је овај велики писац, незаслужено, пао у заборав.