Спорна резолуција о Сребреници која би се требала наћи пред Генералном скупштином УН не може бити правно обавезујућа нити може представљати правни основ за укидање Републике Српске, оцијенио је за Срну професор на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић.

– Унутрашње уређење БиХ може се мијењати само доношењем новог устава, па чак и више од тога, промјеном кључних дијелова мировног споразума као акта међународног права или доношењем потпуно новог таквог акта – појаснио је Марковић.

Коментаришући изјаву америчког професора међународног права и првог агента БиХ пред Међународним судом правде у Хагу Френсиса Бојла, који је изјавио да резолуцију о Сребреници треба користити да се „ријеше Републике Српске“, Марковић је истакао да није јасно како се доношење једне резолуције може сматрати правним основом укидања Републике Српске.

– Није јасно ни како би резолуција могла бити правно обавезујућа за УН нити шта би конкретно та правна обавезност значила – рекао је Марковић, који је и декан Правног факултета.

Професор међународног права са Харварда и први агент БиХ пред Међународним судом правде у Хагу Френсис Бојл изјавио је да резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини УН „треба користити за промоцију интереса БиХ“ и да се ријеше Републике Српске коју је назвао „геноцидном творевином“.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Комисија од 10 свјетских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници нити на било ком другом мјесту.