Устав Републике Српске представља темељ уставно-правног система и правни основ за аутономију коју Српска има у БиХ, изјавио је декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић.

Марковић је рекао да Република Српска има широке надлежности унутар БиХ и организацију законодавне, извршне и судске власти, што јој гарантује да самостално изграђује и оставрује свој правни систем.

– Имајући у виду чињеницу да Устав Републике Срспке у цијелости уређује уставну материју, односно да садржи норме о свим питањима којима се баве сви други устави у свијету. Почев од људских права, надлежности, па до организације државне власти и локалне самоуправе – рекао је Марковић.

Устав Републике Српске, који је донесен 1992. године, у више наврата је мијењан и постоји огроман број амандмана, али без обзира на то, истиче Марковић, овај акт представља темељ уставно-правног система.

Марковић је поручио да било какво разматрање промјена или доношења новог Устава Српске треба да буде засновано на озбиљној анализи и да у разматрање и најмањих измјена треба да, осим политичара, буду укључени сви који су заинтересовани за евентуалне измјене Устава.

– Јако је важно за Устав Српске да се са најбољим намјерама и знањем приступа његовом тумачењу и примјени у свакодневном животу, зато што је Устав Републике Српске, као и сваки други устав у свијету, довољно уопштен, широк и допушта могућност различитих тумачења – рекао је Марковић поводом 31 године од успостављања Устава Републике Српске.

Он је истакао да свако тумачење и примјена Устава треба да воде унапређењу људских права и правног система, те да се само на тај начин може одужити ономе што представља суштину и темељ Устава Српске.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.