Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица оцијенио је да је бошњачки члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић очигледно човјек који од велике сујете и због неурачунљивости није у стању да некад „повуче ручну“, смири своје делузије и избалансира говор на начин да не изазове даље подјеле, неповјерење и неразумијевање у земљи и региону.

Мазалица је рекао да Декларација, која је усвојена на Свесрпском сабору, апсолутно поштује Дејтонски споразум и није усмјерена ниједном ријечју против Бошњака.

Међутим, додао је, то не смета Бећировићу да јој пришива етикете и плаши свој народ наводном угроженошћу од једног заправо мирољубивог, правно и политички избалансираног документа.

Он је навео да Бећировић, оптужујући предсједника Србије Александра Вучића за непостојеће намјере које стоје иза Декларације, заборавља да је Вучић умало настрадао на комеморацији у Сребреници прије девет година и да би, прије свега, као бошњачки члан Предсједништва требало бар да позове правосудне органе да процесуирају виновнике тог покушаја убиства.

„Бећировићеве делузије о „великосрпској“ декларацији биле би у рангу става да је Вучић сам на себе бацао камење, јер земља која није у стању да процесуира починиоце напада на премијера сусједне државе, којег је снимало више камера и гдје је било хиљаде свједока, очигледно не вриједи ничему и није могућа“, рекао је Мазалица.

Према његовим ријечима, у томе Бећировић заправо надолази на став некадашњег предсједника Српске Радована/ Караџића /да је БиХ немогућа држава/, на који се толико обрушио.

Он је позвао Бећировића да поново прочита Декларацију, да позове на процесуирање нападача на Вучића, против којих је Министарство унутрашњих послова Српске већ поднијело извјештај, те да размисли о томе да ли БиХ можда има проблем са великоамеричком, великобританском или великоњемачком идеологијом, будући да се те земље много више мијешају у унутрашња питања у БиХ од Србије.

Бећировић је у обраћању у Поточарима говорио о опасностима које „поново пријете опстанку БиХ“, те оцијенио да „постоје бројне сличности између великосрпске идеологије и политике из 1992. године и данас“.