Милена Јоковић свједочила је у студијском центру у Зворнику, у оквиру Меморијалног центра Републике Српске о трагичној судбини супруга Гојка Јоковића, који је заробљен 11. јуна 1992. године у родној Калесији, а кога су потом дојучерашње комшије муслимани сурово мучиле у убиле.

Из Меморијалног центра Републике Српске подсјетили су да су, између осталог, у Братунцу и Зворнику основани студијски центри за снимање свједочанстава чланова породица погинулих и несталих цивила и војника из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Јоковићева је у свједочењу навела да је мужа посљедњи пут видјела 9. јуна, када ју је посјетио у избјеглиштву у Сурчину, те да се потом вратио у јединицу.

Гојко Јоковић је као припадник Војске Републике Српске након тога пао у руке дојучерашњих комшија који су га, умјесто заробљеничког статуса, изложили суровом мучењу и злостављању.

Из Меморијалног центра истакли су да је умјесто поступања у складу са међународним правом, након тешког мучења, Гојко убијен на свиреп начин.

– Његови посмртни остаци размијењени су 9. октобра 1994. године, и то непотпуни, без лобање, са свега неколико костију. Обдукцију је извршио доктор Зоран Станковић, који је недвосмислено утврдио да је прије смрти Гојко претрпио тешко, систематско мучење – наводи се у саопштењу.

Из Меморијалног центра подсјећају да је у Републици Српској сутра проглашен Дан жалости поводом помена за 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча убијених током посљедњег рата.

Помен ће бити служен свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча, а организује се поводом 33 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када су муслиманске снаге убиле 69 и заробиле 22 војника и цивила, од којих нико није преживио, а десеторо се још воде као нестали.