Република Српска већ више од три деценије има улогу уставобранитеља како свог Устава и своје уставне позиције, тако и оних који су хтјели да препознају шта је то борба за норму и за право и једино што жели је да и други то поштују, рекао је Срни сенатор Републике Српске Милимир Мучибабић.

Он је подсјетио да су Устав и уставни закон Републике Српске 28. фебруара 1992. године прогласили посланици који су имали легалитет и легитимитет, који су изабрани на демократским изборима непосредно по стварању Републике Српске.

– Разумијевајући ове минуле деценије, можемо са поносом да констатујемо да Република Српска као ентитет самостално обавља своје уставне, законодавне, извршне и судске функције – рекао је он.

Мучибабић је указао да Република Српска има ограничени међународни субјективитет те стога неке своје интересе остварује и преко заједничих органа власти на нивоу БиХ као међународно признате земље, али да и у тој позицији строго поштује Устав и норме.

– Представници Републике Српске су у овом дугом трајању инсистирали на поштовању закона, на поштовању норме која обавезује иако смо данас свјесни да живимо у времену гдје нема закона, него постоје правила моћника који усљед својих парцијалних интереса желе по сваку цијену да ту норму, која је заштитни знак демократских друштава као што је Република Српска, скрајну да би реализовали своје интересе – рекао је он.

Мучибабић је додао да се зато са задовољством може констатовати да у свом трајању Република Српска постаје образац подјеле власти, легалног и легитимног подразумијевања дјеловања закона и законских аката.

– И садашња генерација политичара који воде Републику Српску по сваку цијену инсистира на поштовању међународних уговора, декларација и резолуција, свјесна чињенице да се живи у времену постистине и заобилажења чињенице – рекао је он.

Мучибабић је нагласио да неријетко та борба Давида и Голијата изгледа беспредметна, али да са становишта вриједности мора једног момента доћи до изражаја.

– У том смислу сматрам да је императив времена, не само код нас него у свијету да се поштују норме да се не примјењују дупли стандарди и да се међународна заједница мора вратити поштовању међународних норми и уговора – закључио је он.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.