Задавали муке окупатору! Филм „Валтер брани Сарајево“ и серија „Повратак отписаних“ нису никаква фикција већ екранизација стварних особа и догађаја који су се одиграли током Другог свјетског рата. Вјеровали или не, чувени лик који тумачи Бата Живојиновић заправо се звао се Владимир Перић Валтер и био је један од најпознатијих обавјештајаца који су дјеловали у Сарајеву.

Ово су били Валтер и Тихи!

– Валтер је рођен у Пријепољу 1919. године. По завршетку школе запослио се у Сарајеву, а почетком Другог свјетског рата ступио је у партизане. Током рата био је комадант батаљона у зеничком одреду, а 1943. постаје вођа сарајевских илегалаца. Међутим, иако је у филму Бата побиједио и надмудрио читаву њемачку армију, прави Валтер је у ствари погинуо 6. априла 1945. године – пише у биографији ових хероја НОБ коју је изложила Војнообавештајна агенција, наводи Курир.

Легендарни Тихи, вођа групе „отписаних“ која у серији задаје велике муке мајору Кригеру, заправо се звао Милош Вучковић и један је од истакнутих обавјештајаца Народноослободилачке борбе.

– Рођен је 1914. године у Улцињу, а прије рата био је војни музичар. Вјешто избјегава заробљавање у априлском рату и одмах приступа партизанима. Чувен је по акцији која се одиграла три нејдеље пред ослобађање Београда. Тихи је отетим аутомобилом помоћника министра социјалне политике и народног здравља у влади Милана Недића с још тројицом сабораца успио да се пробије кроз њемачке редове и уђе у Београд.

Из престонице је организовао борбене групе, слао обавјештења команди и изводио различите акције до ослобођења. На Сремском фронту био је начелник обавештајно-војног одјељења у Команди прве армије, а послије рата обављао је исту функцију. Као и Валтер, одликован је Орденом народног хероја – сазнали смо у Музеју.

Војвода Путник први шеф ВОА

Пуковник Данко Штрбац, шеф за односе с јавношћу у Војнообавештајне агенције, каже да почетак јделовања агенције датира од 1884. године.

– Први шеф био је Радомир Путник, а за њим се ређају имена попут Драгутина Димитријевића Аписа, Александра Ранковића. Велику улогу у раду службе имала су војна изасланства, која од 1922. године сакупљају податке о иностраним армијама. Добар примјер је пуковник Владимир Ваухник, који је успио да сазна тачан плана напада Њемачке на Југославију, али је непријатељ упркос подацима био надмоћнији – каже Штрбац.