Војвода српске војске Живојин Мишић, један од најбрилијантнијих војсковођа Првог свјетског рата, рођен је 7. јула 1855. године.

Образовао се у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи.

На Војној академији у Београду од 1898. до 1904. године предавао је стратегију.

У српско-турским ратовима, од 1876. до 1878. и 1885, командовао је батаљоном.

Пензионисан је 1904, због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима, који су 1903. убили краља Александра Обреновића.

Послије аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909, на захтјев начелника Главног генералштаба војводе Радомира Путника и постављен је за његовог помоћника, подсјећа портал Дневно.

У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег, један од најзаслужнијих за побједу у Кумановској бици 1912.

У Балканским ратовима и на почетку Првог свјетског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде.

На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије. Повративши јој пољуљани морал, изузетним тактичким потезима, успио је да запосједне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе.

Колубарска битка била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе.

Оно по чему се Мишић још памти јесте и његово чувено гесло: ” Живот је вјечита борба. Ко смије, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!”