НОВОСТИ

ГЕРИЛСКА БОРБА Поставио заставу на највишу зграду у Београду |

ЗАШТИТНИК СРПСКОГ НАРОДА: ПРАВЕДНИК У БОРБИ ПРОТИВ ТУРАКА На његовом гробу се појављивала свјетлост сваке ноћи… |

ПРВА СРПСКА АТЕНТАТОРКА Пуцала је у краља и то испред цркве! |

ЛЕГЕНДАРНИ СРПСКИ ФУДБАЛЕР Заробљен и у логору у Берлину био све до 1944. |

У ТРЕНУТКУ СМРТИ ВЕЛИКИ СРПСКИ ПИСАЦ САМО СЕ НАСМИЈАО! ИМАО ЈЕ И ЗАШТО! „Шта може човјек више и очекивати!” |

ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС ЈЕ ПРОЛАЗИО КРОЗ СРБИЈУ Синоним за луксузно путовање саобраћао је овим крајевима |

ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ МОГУ НА СВЕТУ ГОРУ? Шта кажу легенде и записи |

КО ЈЕ ЧУБРО ПО КОМЕ ИМЕ НОСИ ЈЕДНА УЛИЦА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА? Велики пјесник, учесник у устанцима и познат широм Европе |

Приче из манастира крај Горњег Матејевца: Од кад је доњет свети огањ непрестано се догађају ЧУДА за које свако треба да чује! |

ПРЕДСКАЗАЊЕ СУЛТАНОВЕ СМРТИ Која је тајна Косовске спомен-трпезе и какве везе има „Кнежева вечера“ са тим?! |

НАПАЛИ СРБЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА У тешком бомбардовању на хиљаде цивила изгубило живот, тачан број никада није утврђен

22/04/2026

Србијa сваког 6.априла обиљежава Дан сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији 1941. године, када је у јутарњим часовима почео ваздушни напад нацистичке Њемачке на Београд.

Нападом је Југославија увучена у Други свјетски рат, иако су југословенске владе, и прије и послије пуча 27. марта, свим расположивим средствима настојале то да избјегну.

И пучистичка влада Душана Симовића, такође је покушала да избјегне рат, чак је и признала акт потписан 25. марта у Бечу да ће поштовати обавезе које је претходна краљевска влада потписала. Њемачка и њене савезнице Италија, Бугарска и Мађарска, Краљевину Југославију су напале без објаве рата.

Колико се зна, у ваздушним нападима на Београд који су започели око 06.30 сати, и трајали, у више налета, током два дана, учествовала су 484 њемачка ваздухоплова, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да је било 2.274 погинулих, подсјећа Информер. У Београду је у ваздушним нападима уништен велики дио стамбеног фонда, објекти инфраструктуре, али и бројни објекти културе и храмови. Посебно је трагична судбина националне библиотеке. Већ у првом, од укупно четири таласа бомбардовања, тог дана страдала је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом вјенцу. Старо здање библиотеке захватио је пожар који није угашен.

Априлски напад на Југославију био је одмазда за 27. март 1941. када је оборена влада и намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић. Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а послије бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту.

Услиједиле су, у Београду, и другим градовима земље 27. марта 1941. масовне демонстрације, као израз подршке пучу, и западним савезницима. Београдску владу је о часу напада претходно обавијестио војни аташе Краљевине Југославије у Берлину, пуковник Владимир Ваухник.

За вријеме масовног бомбардовања југословенских градова на хиљаде цивила је изгубило живот, а дошло је и до значајних материјалних разарања, попут уништења привредних, образовних, здравствених и културних здања. Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести