Бора Спужић Квака, краљ кафанске пјесме, отпјевао је „Плућа су ми болна“, аутор стихова је Драгиша Недовић, иза које се крије изузетно занимљива прича.

Многи сматрају да је ово најтужнија пјесма икад снимљена на нашим просторима. Недовић је за свог живота искусио неврјоватну патњу, стога не чуди што је патњом проткао своје пјесме. Рођени Крагујевчанин је са осталим суграђанима 1941. изведен на стрељање, али су га у посљедњем тренутку препознали као аутора, те га од сигурне смрти “спасли” слањем у логор. Из њемачког логора је изашао жив, али болестан.

По повратку у родни Крагујевац пише ову пјесму која је ода туберкулози од које је оболио. Занимљиво, пјесму је изворно извео Заим Имамовић. Његова маестрална интерпретација довела је до повезивања низа самоубистава широм Југославије са овом пјесмом.

Стога је, по одлуци Централног комитета, забрањена за јавно извођење, а плоча на којој је пјесма објављена хитно повучена из продаје. Неколико година каснија, Јованка Броз за коју се такође причало да болује од туберкулозе, на једном пријему је од Наде Мамуле тражила да јој отпјева ову пјесму, чиме је са ње скинута забрана.

Недовић је аутору песама “Стани, стани Ибар водо”, “Јутрос ми је ружа процвјетала”, “У лијепом старом граду Вишеграду”, “Прођох Босном кроз градове”, те се тек након набрајања његових пјесама може схватити његов значај.

Текст песме:

Плућа су ми болна,

здравља више немам

Јер су сасвим близу,

моји задњи дани

Живјецу још данас,

а можда и сутра

А онда заувијек

збогом, мој животе

Није мени жао,

биједнога живота

Јер ја среће никад,

осјетио нисам

Само бол и патња,

горке сузе лио

У животу своме,

срећан нисам био…

Др Драган Батавељић