НОЋ уочи Благовести отворите сва чула, јер по народној легенди баш тада  свијетле скривена, закопана, блага у земљи, а може да их уочи само онај који је видовит.

Наиме, старо вјеровање каже да ноћу уочи Благовести свијетле сва закопана блага и да их видовити људи могу пронаћи.

Вјеровања и обичаји на Благовијести су многобројна, па прочитајте о чему је ријеч.

Благовести представљају један од најрадоснијих празника у хришћанском свијету. Тада се слави успомена на дан када је Архангел Гаврило јавио Девици Марији да ће родити Сина Божјег.

Вјеровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у ријеци или потоку, а Благовести нарочито славе жене.

Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.

На овај дан у цркву обично иду жене које желе да добију пород. У српској народној традицији постоји један врло интересантан обичај поводом овог празника који се зове “ранило”.

Иако се сматра да се до Ускрса не ваља веселити, обичај је да се ранило врло весело празнује. Почињало би обично у поноћ на саме Благовести или у праскозорје. Пјевала би се дјевојачка песма, а завршавало би се свеопштим весељем све до ране зоре, подсјећа Опанак.

Овај обичај налаже да се на Благовести обавезно почисте кућа, двориште, обори, штале и да се обавезно све ђубре спали. Негдје је био обичај да дјевојке уочи овога дана накупе суве гранчице и дрва, и од њих направе велика ватру, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и старо и младо, и мушко и женско. У Војводини и источној Србији овај обичај задржао се до XX вијека гдје се називао букара.

Наложена ватра се прескакала ради здравља људи и стоке, али и да људе, како се вјеровало, не би те године уједале змије.

Народ, такође, вјерује да се на Благовести завршава зима и често има обичај да каже: “Ако на Благовести киша окваси волу рог, биће добар род.”

Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”

Вјеровало се да на овај дан медвједи излазе из својих брлога, и да штука разбија лед репом. Овога дана ни птице не вију гнезда.