Усташки злочин над српским цивилима у бањалучким селима Шарговац, Дракулић и Мотике у фебруару 1942. године, током којег су убијана и дјеца, један је од најмонструознијих примјера систематског истребљења невиних људи, изјавио је Срни вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је подсјетио да су у само једном дану у организованој акцији усташких формација Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијене цијеле породице.

– Посебну тежину овом злочину даје чињеница да су убијана и дјеца у школској учионици, што овај злочин сврстава међу најмрачније странице европске историје. Убијани су људи без оружја, без кривице, без могућности да се одбране само зато што су били Срби и православне вјере – рекао је Нуждић.

Он је истакао да то није био чин спонтаног насиља, већ дио јасно дефинисане, идеолошки утемељене политике истребљења, чији је циљ био брисање цијелог једног народа са простора на којима је вијековима живио.

Нуждић је навео да се данас, више од осам деценија након овог злочина, са посебном забринутошћу свједочи све присутнијим покушајима ревизије историје и рехабилитације усташке идеологије.

– Под изговором „научних расправа“, „другачијих интерпретација“ или политичке прагматике, ови злочини се настоје умањити, релативизовати или гурнути у страну, а идеологија која је довела до масовних убистава представити као „историјска епизода“ без дубље одговорности – указао је Нуждић.

Он је упозорио да такви покушаји ревизионизма нису само фалсификовање историјских чињеница, већ представљају наставак насиља над жртвама, други чин истог злочина – овог пута над истином и сјећањем.

– Када се усташки злочини прећуткују или оправдавају, шаље се опасна порука да је злочин прихватљив ако је `идеолошки оправдан`, а то је пут који води ка понављању историјских трагедија – нагласио је Нуждић.

Он је напоменуо да сјећање на жртве Шарговца, Дракулића и Мотика није позив на освету или мржњу већ на моралну одговорност.

– Оно нас обавезује да јасно и недвосмислено кажемо да истина о злочинима из четрдесетих година 20. вијека није предмет договора, политичких потреба или историјског ревизионизма. Жртве нису бројке у архивама – оне су имале имена, породице, животе и будућност која им је насилно одузета – рекао је Нуждић.

Према његовим ријечима, одавање почасти невино страдалима јесте подизање гласа против сваког облика неофашизма, усташтва и негирања злочина.

– Само истина, памћење и поштовање жртава могу бити темељ друштва које жели правду, мир и достојанствену будућност – закључио је Нуждић.

У бањалучком насељу Дракулић сутра ће бити обиљежене 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке 7. фебруара 1942. године, када је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете.