НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ОБИЧАЈ КОЈИ СУ СРБИМА ДАРИВАЛИ РУСИ: И гробови, руже и дружење, све за један дан…

21/06/2023

Побусани понедјељак увијек пада у први понедјељак послије Томине недјеље и први послије Ускрса. Иако није најјасније од када датира традиција обиљежавања овог дана и одакле је она дошла, њега прати велики број народних обичаја и вјеровања која су се одржала и до данашњих дана.

 

 

Побусани понедјељак је покретни празник православне цркве посвећен мртвима. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба “побусати” гробове умрлих сродника тј. на њих ставити зелену траву.

У неким крајевима, овај дан се обиљежава као задушни – излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника, подсјећа Историјски забавник.

Ипак, по нечему је побусани понедјељак различит од осталих задушних дана у години. Данас се на гробља износе црвена јаја које су домаћице офарбале на Свијетли петак! Та јаја која се куцају о споменик, и упокојени се поздрављају са “Христос Васкрсе”.

Тим прадавним обичајем се исказује љубав и поштовање према умрлим сродницима, са којима се на тај начин дијели радост Васкрсења Христовог и побједе над смрћу. На крају се преостала јаја подјеле сиротињи.

Вјерује се да је овај обичај најпре настао у крилу руске цркве, одакле је, вјероватно, дошао и у наше крајеве. О њему је писао још Вук Караџић у свом рјечнику у коме каже да се код Срба овај понедјељак зове и “Ружичало” јер људи тада поред гробова саде ново цвијеће (руже, па одатле “ружичало”), али и “Дружичало” јер у народу постоји обичај да се на данашњи дан момци и дјевојке окупљају и друже.

“Ваља се” да се и тај дан на неком погодном мјесту окупе пријатељи, да се игра, пјева и забавља. Треба уплести неколико вјенчића од врбових грана и носити их у коси, а ко се кроз вијенац пољуби постаће побратим/посестрима за ту годину.

Или тако бар народ вјерује…

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести