У Ражљеву код Брчког служен је парастос, положени вијенци и цвијеће на споменик поручнику Бошку Перићу Пеши, прослављеном команданту специјалне јединице „Пеша“, Прве посавске бригаде Војске Републике Српске.

Перић је погинуо на мајевичком ратишту, 14. новембра 94-те, у покушају спасавања 74 заробљена борца Прве мајевичке бригаде.

За живота је одликован Медаљом хероја Милана Тепића, а постхумно и Орденом Обилића.

Са непуних 19 година, Бошко Перић се из Словеније вратио у родно Ражљево и придружио борби за слободу српског народа. Храбар, частан и одлучан борац, убрзо је постао командант специјалне јединице која је прослављена његовим именом.

– Данашњи дан је за нас најжалоснији дан у животу наше породице. Пуно нам недостаје, поносни смо на њега, сада би ето, да није погинуо, имао 53 године, им‘о би своју породицу – каже сестра Сенка Перић.

Пеша је предводио специјалну јединицу у свим одлучним акцијама и борбама, на посавском, крајишком, сарајевском ратишту.
14. новембра 1994. године на Лисачи на Мајевици, повео је своје борце у ослобађање заробљених сабораца из Прве мајевичке бригаде.

– То јутро смо кренули око пет сати. Кренули смо да пробамо ослободити наше заробљене припаднике и дошли смо до њиховог бункера истуреног. Ту је почела борба, пала је једна бомба и један гелер га је погодио иза уха, с лијеве стране – присјећа се Радивоје Ђукић припадник Специјалне јединици „Пеша“.

Бивши начелник штаба Прве посавске бригаде Војске Републике Српске Драгиша Секулић изјавио је данас да је јединица којом је командовао Бошко Перић Пеша била оспособљена за најсложеније војничке задатке и да их је покојни Пеша успјешно и професионално водио.

Ратни пут Бошка Перића Пеше почео је у резервном саставу ЈНА, потом у елитном одреду „Црвене беретке“ и Специјалној јединици коју је основао, и која је од 1993. године била у саставу Прве посавске бригаде Војске Републике Српске.