НОВОСТИ

НА САХРАНИ ЈОЈ БИЛЕ ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ Жена чији је лик насликан на фресци Свете Петке у Жичи |

На челу Хиландара је Чачанин рођен на Божић: Завршио Гимназију и играо кошарку у Борцу, а онда постао искушеник на Светој Гори |

ЊЕГОВА ЈЕ И ЗГРАДА ВЛАДЕ СРБИЈЕ Рус који је градио Краљевину Југославију! |

ИГРА РИЈЕЧИ Злочинац учини злочин: Одбрана Ђуре Јакшића пред судом |

ОДАБРАО ЧАСТ, УНИФОРМА МУ БИЛА СВЕТИЊА Српски поручник, a аустроугарски војници одали почаст |

ОД МУСЛИМАНА СЕ ТО МОГЛО И ОЧЕКИВАТИ! Фалсификују историју и бришу симбол српског отпора |

КАКО ЈЕ ПОСТАО ВИТЕЗ Од змаја и виле, до Херцеговине и Косова! Јунак којег сви желе |

НАЈМЛАЂА ЖРТВА ДЈЕЧАК ОД 13 ГОДИНА Муслимански агресори нису имали милости за дјецу, жене и непокретне старце, па попалили и све српске куће |

ПЈЕВАЈУЋИ ОПЕРЕТЕ ИШЛИ НА СТРИЈЕЉАЊЕ: Страдање културне елите, глумаца и новинара у поратном Београду |

ДОКУМЕНТА НЕ ЛАЖУ! СРБИ ЈЕДИНИ УСТАЛИ ПРОТИВ ФАШИЗМА А Хрвати и Муслимани били лојални… |

ОДАБРАО ЧАСТ, УНИФОРМА МУ БИЛА СВЕТИЊА Српски поручник, a аустроугарски војници одали почаст

12/06/2026

Долазио је поручник Радоје Поповић у униформи српског официра, ослоњен на штаке, а када му је један аустроугарски мајор наредио да скине униформу и капу са кокардом и монограмом краља Петра Првог, између части и оброка, одабрао част.

У ослободилачким ратовима до 1918. године погинуло је 16.000 ратника из ужичког краја.

Четири фотографије из ратне 1917. свједоче о догађају о коме је тада говорила читава окупирана ужичка чаршија. На полеђини једне, која је, као разгледница упућена у Женеву, пише да је у спроводу Радоја Поповића, било 1.500 Ужичана, а да су почаст храбром и достојанственом српском поручнику одали и аустроугарски војници.

Поручник Радоје Поповић је са фронта, као ратни заробљеник, пребачен у родно Ужице, гдје су му окупационе власти дозволиле да се храни у официрској менажи.

Долазио је у униформи српског официра, ослоњен на штаке, а када му је један аустроугарски мајор наредио да скине униформу и капу са кокардом и монограмом краља Петра Првог, између части и оброка, одабрао част.

Убрзо га је потражио аустроугарски командант града, који је Поповићев поступак схватио као поштовања вредан чин храбрости и патриотизма. И тако је усред рата, настало једно необично пријатељство између двојице официра, у униформама зараћених страна.

Потомци храброг поручника нерадо говоре пред камером, али с поносом чувају успомене и предање о том српском официру, који је кроз окупирано Ужице ишао уздигнуте главе, у униформи, која је за њега била светиња.

„Једнога дана сусреће га пуковник и каже: Господине поручниче, ви и даље можете ићи у тој српском униформи и даље можете носити те ознаке, и даље се можете хранити у нашој менажи“, наводи историчар Милорад Искрин.

Уважавање је крајскомандант показао и касније, обилазећи Поповића у болници, а када се болест погоршала и наслутио крај, једину жељу, непријатељског, српског официра, да буде сахрањен по српским војним обичајима – није одбио, само што су, из разумљивих разлога, у почасној пратњи, били не српски, већ аустроугарски војници, наводи РТС.

„Била је то сахрана, коју је чаршија ужичка памтила. Крајскомандант је наредио официрима да обуку мундире, свечану униформу и да буде почасни вод, као пратња поред одра поручника Поповића, и он је на тај свечани и тужни начин сахрањен“, наводи Искрин.

Много трагичног и горког је за собом оставила окупациона власт, али гест аустроугарског официра, свједочи да и над злом рата, човјечност може показати лице и то тамо гдје се најмање очекује.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести