НА СКУПУ у Јајцу, на коме су донијете историјске одлуке о укидању монархије, увођењу републике, формирању шест федералних јединица – Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине – и ударен камен темељац за увођење комунистичке власти у земљи, само двије од шест републичких и једне административно недефинисане, војвођанске делегације, имале су какав-такав кворум.

Из Црне Горе је у Јајце дошло свих 16, из Босне и Херцеговине 46 од 53 изабрана делегата. Из Хрватске 37 од 78; из Србије 24 од 53; из Словеније 17 од 42; из Војводине два од осам. Из Македоније и Санџака није дошао нико. Простим сабирањем, лако је утврдити да је у Јајцу било знатно мање од половине изабраних делегата, наводе Новости.

Ваља рећи и да је предсједник АВНОЈАа, хрватски политичар др Иван Рибар, на Првом засједању новембра 1942. у Бихаћу био представник Хрватске, док је у Јајцу преко наћи постао представник Србије. А у Предсједништву су били босански љекар и политичар Војислав Кецмановић, црногорски комуниста Иван Милутиновић, хрватски љекар Павле Грегорић, словеначки књижевник Јосип Видмар и босански пуковник Сулејман Филиповић, који је у љето, те 1943. године, усташку униформу замијенио партизанском. Војислав Кецмановић је водио цијели ток засједања и предлагао све кључне одлуке АВНОЈА.

Из записника са овог засиједања, који је публикован 1953. године, може да се реконструише цијели ток састанка. Предсједавајући ни за једну одлуку није тражио гласање, већ је примијењивао слиједећи принцип: – Према вашем аплаузу могу само констатовати да смо једнодушно прихватили.

Послије уводних поздравних церемонијалних говора, за говорницом се појавио Тодор Вујасиновић, извјестилац Верификационе комисије и делегат из Босне и Херцеговине:

– Мој би приједлог био да ми поред 142 поднесена пуномоћја присутних делегата верифицирамо не само свих 108 одсутних, већ да сматрамо вијећницима како 11 одсутних другова из Санџака, тако и 42 одсутна из Македоније!

Предсједавајући: – Прима ли се извјештај Верификационог одбора?

Узвици: „Прима!“

Предсједавајући: – Прима ли се приједлог да се верифицирају пуномоћја одсутних?

Узвици: „Прима!“ (аплауз)

Тако је легализовано да мањина од 142 делегата одлучује у име већине од 153 одсутна делегата и да се усвоји декларација којом је АВНОЈ проглашен „врховним законодавним и извршним представничким тијелом Југославије“ и „врховним представником суверенитета народа и државе Југославије као цјелине“.

Записник даље свједочи:

Предсједавајући: – Питам Вијеће да ли се слаже са приједлогом декларације?

Узвици „Слаже се!“ (буран аплауз)

Председавајући: – На основу једнодушног аплауза констатујем да је декларација Другог засједања АВНОЈА примљена једногласно.

ЗАБРАНА ПОВРАТКА КРАЉА ПЕТРА У ЗЕМЉУ

На дневни ред после декларације стигао је предлог да се формира „Национални комитет ослобођења Југославије“ као привремени орган врховне народне власти, односно привремена Влада. Предсједник Националног комитета ослобођења и повјереник за народну одбрану (читај: министар) постао је Тито, потпредсједници су били Едвард Кардељ, Владислав Рибникар и Божидар Маговац, повјереник за спољне послове др Јосип Смодлака, за унутрашње послове Влада Зечевић, за просвјету Едвард Коцбек, за народну привреду Иван Милутиновић, за финансије Душан Сернец, за саобраћај Сретен Жујовић“

Буран аплауз и узвици: „Прима се!“ и „Живео АВНОЈ!“ – одјекивали су двораном Дома културе у Јајцу

Предсједавајући: – Прима ли пленум ову одлуку?

Уследили су узвици „Прима!“ и аплауз“

Предсједавајући: – Ова одлука, на основу једнодушног аплауза, примљена је једногласно

И предлог одлуке о забрани повратка у земљу краљу Петру Другом Карађорђевићу и одузимању свих права југословенској избјегличкој влади, коју су признавале све чланице антихитлеровске коалиције, био је један од централних тачка заседања. У записнику пише: – Сви вијећници, грађани и борци устају са својих мјеста и дуго и одушевљено аплаудирају. Двораном се проламају узвици: „Нећемо избјегличку владу!“, „Нећемо издајничког краља!“, „Живео АВНОЈ!“, „Живео Тито!“, „Живео Национални комитет, наша прва народна влада!“

СТАЉИН ДОНОСИ ОДЛУКУ ДА СЕ БРОЗ ПРОГЛАСИ МАРШАЛО

Књижевник Јосип Видмар у име словеначке делегације предложио је да се Тито прогласи за маршала. Доноси се одлука:

„У циљу да се ода заслужено признање другу ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ, врховном команданту, за генијално руководство операцијама Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, и за способност и истрајност коју је показао у њеном стварању и њеном војничком и политичком подизању на садашњи степен, а на основу одлуке Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије од 29. 11. 1943. додијели назив МАРШАЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ.

Сви присутни устају. Буран и дуготрајан аплауз. Усклици „Живео Тито!“ Цијела се дворана, дупке пуна, пролама од овација Јосипу Брозу Титу, које трају више минута. Буран и дуготрајан аплауз се понавља неколико пута.

Предсједавајући: – Хоће ли ко да говори поводом овог приједлога?

Буран аплауз. Узвици: „Прима се!“

Међутим, један догађај бациће историјску сјенку на одушевљење којим је овај приједлог прихваћен. Претходила му је Брозова одлука, донијета четрдесетак дана раније, када је самог себе прогласио за маршала, о чему свједочи велики број диплома полазницима официрске школе, на којима се он потписао као „маршал Југославије“.

У позадини Видмаровог предлога да се Тито титулише маршалом по свему судећи стоји Москва. У јесен 1943. Рузвелт је инсистирао да дође до помирења и уједињења партизана и четника. Позивао се на примере из Грчке и Албаније, где је дошло до спајања сукобљених националних покрета. Стаљин је очиледно, имајући у виду евентуални такав развој догађаја у Југославији, сматрао да је неопходно да се насупрот обичном генералу нађе маршал изабран од народа. Титов потпис „маршал Југославије“ наћи ће се на дипломама официра баш послије доласка споменутог Атанасова и његових „усмених“ инструкција.

Виртуелну одлуку да већину одсутних делегата АВНОЈА у Јајцу прогласи присутнима, Тито ускоро претвара у лажну историјску чињеницу. Почетком 1944. године, написао је текст у коме тврди је да је „на Пленуму судјеловало 240 делегата из свих крајева наше земље“. Коминтерновска машинерија у Москви текст преводи на енглески и преко обавјештајних канала успева да га пласира у неколико утицајних листова у Америци и Великој Британији. Титово виђење Другог засједања АВНОЈА штампано је на руском, бугарском и албанском језику. Тако је једна полуистина, о броју делегата на засједању Авноја у Јајцу, како је време пролазило, све више постајала непобитна чињеница.

Српски народ у Јајцу свакако није био легитимно представљен. Други народи имали су своја антифашистичка вијећа, која су у ратним условима обављала функцију највишег народног представништва и заправо слала своје делегате на Друго засједање АВНОЈА. Са Србима то није био случај, јер им није дозвољено да изаберу и формирају такво тијело. По свједочењу Благоја Нешковића, неколико пута је формирање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Србије одлагано на лични захтјев Броза. Прво засједање је одржано тек послије ослобођења Београда, кад је на Другом засједању АВНОЈА „посао већ обављен“.