Њемачки туриста који намеће законе, Српској отима надлежности, провоцира Србе одајући почаст само бошњачким жртвама, је што се опозиције тиче, легитимни високи представник. Не смета им то што Шмита не признају ни Русија ни Кина. Не смета им то што би Шмит радо да хапси руководство Републике. И да иронија буде већа, међу онима којима то све најмање смета су СДС-овци, чланови странке која је тортуре бивших, легитимних високог представника на својој кожи највише осјетила.

„Савјет безбједности није дао за њега сагласност, али ако се он у међувремену састајао са неким званичницима из нашег региона, ако га они на такав начин признају, по истим принципима га признајем и ја“, каже СДС-ов Маринко Божовић.

По истом принципу га је признао и Драшко Станивуковић. У Бањалуци га је прије неколико година срдачно дочекао и прошетао градом. Данас тврди да је Шмит појава која се не може игнорисати, али да се са њим од кад је предсједник ПДП није састајао.

„Посљедњи разговор је био кад је то већ било општепознато. Са свим другим амбасадорима, као градоначелник разговарам најчешће институционално у граду Бањалуци“, каже лидер ПДП-а Драшко Станивуковић.

А ни Шмит није крио да се са опозиционарима састаје неинституционално, и да му на ноге долазе тајно. Све у свему, не чуди наклоност опозиције Шмиту. Поготово зато што је прије само два дана отворено поручио да би њих радо да види на челу Српске. А и није да немају штошта заједничког. Шмита никада није потврдио Савјет безбједности. Опозицију више од двадесет година није потврдио народ.

„Имају још увијек неку подршку странаца. Процјене су странаца да би БиХ била завршена прича да се опозиција није издајнички понашала. Они су одлучили да спасе БиХ а да униште Републику Српску. Морам им рећи да то није воља народа“, каже предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Да зло буде веће, опозиционари су и за Шмитова недјела, нападе на Српску и уставни поредак, нашли и оправдање. То је, каже Божовић, био само одговор на политику руководства Српске. Мислећи притом на ону која је њен Уставни положај одбранила.

„Напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч“, каже Радован Ковачевић, делегат у Дому народа.

Тежак је и посао отимања власти. У ту су се авантуру опозиционари загрљени са сарајевском Тројком, олако упустили. А онда је оптимизам спласнуо, што се ХДЗ БиХ тиче, од те приче, по свему судећи, нема ништа. Сада се, изгледа, опозиционари уздају у Шмита. Баш као и он у њих. Ствар је само у томе што ту обострану љубав, народ Српске неће никада крунисати.