27/02/2024
– Питање је и шта би било и са Србима у БиХ јер они у њој могу само опстати ако имају своју државност – нагласио је Перишић.
Перишић је поводом 32 године од доношења Устава Републике Српске указао и на то да постоје два устава која потврђују уставноправну позицију Републике Српске у оквиру дејтонске БиХ.
Он је истакао да највиши правни акти Српске и БиХ јасно говоре да Српска има одређену политичку и правну самосталност и своју територијалност, односно да је, како је навео, држава у оквиру БиХ.
– Важно је истаћи да је Устав Српске старији од Устава БиХ јер је донесен прије грађанског рата у бившој БиХ. Историјски посматрано, да није било 28. фебруара, а прије тога и 9. јануара /Дана Републике Српске/, не би било ни Дејтонског мировног споразума – рекао је Перишић.
Он је подсјетио да су од потписивања Дејтонског мировног споразума увијек вршени удари на загарантовану политичку и уставну позицију Републике Српске.
– БиХ је од средњег вијека до оснивања Српске увијек била у саставу неких других империја или под окупацијом које су некада трајале вијековима, а некада деценијама. Срби никада од средњовјековне српске државе БиХ до 9. јануара и 28. фебруара нису имали своју државу. Зато је 28. фебруар значајан – јер су Срби први пут у историји уставноправно дефинисали своју позицију као народа у БиХ – закључио је Перишић.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.
09/03/2026
