Команданта јединице МУП-а Србије Ненада Недића одликовао је Милорад Додик Орденом части са сребрним зрацима. Србија је још једном, каже Додик, показала да јој је Српска приоритет. Зато су српски пилоти, поручује, овдје увијек дочекани с љубављу.

„То је дио наше политике коју желимо да имамо и интегришемо у свим другим институцијама из Србије превасходно и свим другима који то желе. Без њиховог ангажмана имали бисмо данас огромну и непроцјењиву штету“, рекао је предсједник Српске Милорад Додик.

Бранићемо српски народ гдје год се налазио. Каже то Ненад Недић и поручује да су на располагању и свима осталима. Врло радо ће, ако буде потребе, помоћи и у интервенцијама у другом ентитету. Брзо дјеловање је, кажем најважније. Да је зеленог свјетла из Сарајева за долазак хеликоптера из Србије било раније, пожар у Сутјесци био би знатно мањи.

„Посада је била у хеликоптеру, били смо спремни, чекали смо саму потврду одобрења. Оно што је нас зачудило јесте да поједине институције нису упознате са процедурама. Наиме, хеликоптерска јединица МУП-а Србије има годишње одобрење за прелет. Ту није само сврстана БиХ. Ту је и Грчка, Сјеверна Македонија, Португалија, Шпанија“, рекао је Ненад Недић, командант Хеликоптерске јединице МУП-а Србије.

Што се политичког Сарајева тиче, директор Хеликоптерског сервиса је јасан – у њиховим опструкцијама има и елемената кривичног дјела. Што се колега из Србије тиче, Бобан Кустурић понавља. Захваљујући њиховом одзиву, није у Херцеговини на крају угрожена ниједна кућа и људски живот.

„Ми смо за ових осам дана заједно са њима избацили преко 1250 тона воде. Хеликоптерски сервис који нема буџет ни три милиона. И одговорно тврдим да смо ми у ових осам дана избацили више воде од Оружаних снага БиХ од 2005 откад постоје. А њихов буџет је 300 милиона“, рекао је Бобан Кустурић, директор Хеликоптерског сервиса Републике Српске.

Пилоти из Српске и Србије за сада, када су пожаришта у питању, срећом, могу да предахну. То не значи да неће бити на опрезу. Већ данас су неки од њих одлетјели у Херцеговину, како би, за не дај Боже, могли да дјелују што прије.