Омбудсман БиХ Љубинко Митовић рекао је Срни да је одлука одлазећег високог представника Валентина Инцка о допуни Кривичног закона БиХ нелегална, јер доносилац закона може да буде искључиво Парламентарна скупштине БиХ, према процедури утврђеној Уставом.

Омбудсман БиХ Љубинко Митовић

„Високи представник нема та овлаштења. Ово је дерогација Устава БиХ“, рекао је Митровиdћ, говорећи лично у своје име, а не у име институције Омбудсмана за људска права БиХ.

Он је истакао да је ову одлуку донио човјек који је поднио неопозиву оставку и та његова оставка је прихваћена, што значи да он више није високи представник, а чак је именован и нови високи представник, уз оспоравања.

„Ми знамо добро шта значи оставка. Оставка подразумијева евентуално наставак рада у техничком мандату, али технички мандат не даје могућност да се доносе кључне одлуке, него се ради само о техничким стварима, исплаћују плате рецимо. Технички мандат је ограничен када су у питању одлуке, он намеће посебне обавезе и немогућност доношења оваквих кључних одлука“, рекао је Митровић.

Он је истакао да је доношењем овакве одлуке високи представник поново повриједио БиХ и на одређен начин је понизио.

„Када су одлуке високог представника у питању, мени је од почетка спорно да нема могућности правног лијека на овакву одлуку. Уставно начело прописано у свим међународним документима и свим уставима, а у БиХ имамо 13 устава, јесте начело двостепености – право на правни лијек. Овдје нема никакве могућности у том погледу“, рекао је Митровић.

Митровић је рекао да је ријеч о класичном наметању против нечије воље, а овај пут против воље цијелог једног народа.

„Наметање подразумијева наметање свог мишљења, тиранију наметања…“, каже Митровић.

Он је истакао да одлука о допуни у Кривичном закону БиХ практично значи враћање у вербални деликт.

„Ми смо имали 30-40 година у бившем систему стравичну борбу да избацимо вербални деликт из наше свакодневнице и, када смо то успјели, поново га враћамо. Уз велику помоћ међународне заједнице, ми смо вербални деликт избацили из нашег законодавства, што је једна од највећих тековина и ствар напретка ове земље. Сад га поново враћамо и све могуће злоупотребе које се могу појавити у тумачењу ове одредбе, а све то опет иде ка вербалном деликту“, рекао је Митровић.

Он је рекао да често говори реченицу коју је пронашао у литератури: „Ни најтежи говор мржње не може да начини такву штету какву могу да произведу цензура и ограничавање слободе изражавања“.

„Овдје ако се прихвате и тумаче вјерно ове одредбе, онда видите да грађани ове земље немају могућност да говоре, да пишу… Поставље се питање како ће то моћи, како ћу ја као професор кривичног права сутра да напишем или да одговорим управо о међународним кривичним дјелима, јер у овом закону се говори фактички о свим међународним кривичним дјелима, не само о геноциду, него и о злочиним против човјечности и ратним злочинима“, рекао је Митровић.

Он је нагласио да се поставља и питање даље обухваћености.

„Не смијете чак ни мислити супротно овом закону, односно другачије. Невјероватно је у 21. вијеку ово што се десило“, рекао је Митровић.

Он је закључио да наметање ни у ком случају не долази у обзир и да би јако важно било да се сједне, разговара и направи адекватано рјешење, да то буде ствар договора домаћих представника.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је недавно поднио оставку, наметнуо је допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“.

Извор: Срна