13/12/2023
– Ријеч је о заокрету ЕУ када је ријеч о политици проширења, односно одступања од стандарда успостављених 1993. године. Даје се приоритет питањима који немају везе са реформским процесима. Чињеница је да Украјина и Молдавија нису раније биле ни споменуте као потенцијални кандидати – навео је Шолаја за Срну.
Он је рекао да су Украјина и Молдавија у овом тренутку испод нивоа реформских процеса у односу на БиХ када је потписивала Споразум о стабилизацији и придруживању 2008. године, те истакао да је превагнула политика у односу на стварну потребу проширења ЕУ.
Према његовим ријечима, то ЕУ води у погрешном правцу.
– Тешко је очекивати промјену на том путу. Француска и Холандија су успоравале процес пријема нових чланица. Вјероватно ће тако и остати. Све води ка политизацији, а не стандардизацији европских процеса – закључио је Шолаја.
У Бриселу се данас одржава Самит ЕУ – западни Балкан, који ће бити прилика да се потврди кључни значај стратешког партнерства и да се потврди европска перспектива земаља региона.
Раније је министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто рекао да је дискриминација то што ЕУ одгађа приступање земаља Балкана, али убрзава процес за Украјину, иако је та земља мање спремна.
Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је прошле седмице да је Будимпешта предложила да на дневном реду Самита ЕУ, који се одржава 14. и 15. децембра, не буде гласање о покретању преговора о придруживању са Украјином, јер је већ јасно да неће бити постигнут консензус по овом питању.
За БиХ раније је предложено условно зелено свјетло за отварање приступних преговора са ЕУ, а о напретку ће се највероватније одлучивати у марту.