НОВОСТИ

Петронијевић: Први пут готово пуна сагласност Русије, Кине и Америке о БиХ |

Ухапшен осумњичени да је у Владичином Хану убио свог брата од стрица |

Српска богатија за 25 беба |

Амиџић: Шмит истински мрзио Републику Српску |

Цвијановић: Сарадња Српске и Израела заснована на искреном пријатељству |

ТИТОВ ШПИЈУН ОТКРИО ПРИЧУ КОЈА НЕ ПОСТОЈИ НА ИНТЕРНЕТУ! Драгиша Ивеља писао о бурном животу, ЈЕДНА АКЦИЈА МУ ЈЕ БИЛА ПОСЕБНА |

Ко не смије да вам буде кум? Према старим вјеровањима ове особе не треба узимати за кумове: Црква ЈАСНО ИСТАКЛА ШТА СЕ МОРА ПОШТОВАТИ! |

КРСТЕ СЕ У БЛИЗИНИ ЦРКВЕ: Да ли је то заиста хришћански чин? |

ПО УКУСУ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ ДИНАСТИЈЕ Најскупља вина на Балкану, раме уз раме са Италијом и Француском |

ПРВИ СРПСКИ СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ ЗАКОРАЧИО НА ТЛО АМЕРИКЕ Монаси открили чудо након ископавања светих моштију и остали у шоку |

БИО ПРЕМИЈЕР, ДИПЛОМАТА И ПРЕДСЈЕДНИК КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ! За српство се борио књигом и пером

11/04/2026

Стојан Новаковић (1842-1915) током своје богате каријере био је предсједник Владе Србије, дипломата, филолог, историчар књижевности, хералдичар и предсједник Српске краљевске академије.

Сматрао је да су “књига и перо” најбољи начин да се бори за очување српства, а сањао слободу за читав српски народ.

Новаковић је био библиотекар Народне библиотеке у Београду, гдје налази плодно тло за свој марљиви истраживачки рад. Прикупљајући и истражујући књижевну грађу, наилази и на необични ћирилични документ из XИИ вијека, и назива га данашњим именом –Мирослављево јеванђеље. Радио је и као професор гимназије и Велике школе у Београду, а био је члан Државног савјета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвјете, унутрашњих и спољних послова и два пута премијер.

Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир са Турском послије Првог балканског рата.

Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје и историјске географије.

У младости је писао пјесме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис „Вила“.

Његовом заслугом штампани су „Законски споменици српских држава средњег вијека“ и „Законик Стефана Душана, цара српског“.

Ђела: „Васкрс државе српске“, „Срби и Турци четрнаестог и петнаестог века“, „Село“, „Балканска питања“, „Историја српске књижевости“, „Српска граматика“.

Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са Милутином Гарашанином, Миланом Пироћанцем, Чедомиљем Мијатовићем и Миланом Ђ. Милићевићем.

Стојан Новаковић остао је упамћен као један од најугледнијих српских политичара.

Остале Вијести