Београдски Трг републике и читав крај око њега некада су били “далека периферија” Београда. Овде се налазила једна од четири капије за излазак из града. Како се налазила на друму који је водио у правцу Истанбула (Стамбола) по овоме је и добила име – Стамбол капија.

Ова грађевина се налазила на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу (само више према данашњем платоу испред споменика). Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.

Београдска варош је у 18. и првој половини 19. вијека била оивичена са четири капије постављене на излазима из града. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија. Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смјештај војника који су држали стражу.

Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пјешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију дијелио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лијево ка Ташмајдану и Палилули.

Капију на данашњем Тргу републике прво су направили, почетком 18. вијека док су владали сјеверном Србијом и Београдом, Аустријанци. Легенда каже да ју је подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда – назван Лаудонов шанац, у ком су били забодени палисади – храстове облице са шиљком на врху. Названа је Виртембершка капија по Карлу Александру Виртембершком, царском управитељу у Београду за вријеме цара Карла шестог.

По једној верзији, након поновног заузимања града, Турци су само надградили постојећу грађевину и прозвали је Стамбол капијом. По другој причи, капија је потпуно срушена, а нови освајачи су на истом мјесту сазидали своју капију, док је по трећој верзији истина негдје између – од првобитне капије су сачувани темељи на којима је саграђена много познатија турска.

Шта год одо овога да је истина, једно је чињеница – након завршетка реконструкције Трга републике остаци капије су поново покривени, а мјесто на коме се налазе данас је обиљежено плочама другачије боје.

И поред своје локације и статуса најпознатијег састајалишта у граду, као и разних знаменитости које се овдје налазе, на тргу се одиграо и велики број историјски значајних тренутака. Један примјер је догађај из 1806. године, када су се водиле борбе за ослобођење града.

Прича се да је прије почетка коначног напада на тврђаву један од војника, Милиав Чамџија, обећао својим саборцима да ће запјевати са врха највећег турског топа и тиме означити побједу. Док је још увијек трајао најжешћи окришај Чамџија је одржао обећање упркос тешким повредама. Наводи се и да је сам Карађорђе, пошто је чуо његову пјесму, наредио општи јуриш војске у коме је тврђава коначно освојена. Током истог напада погинуо је и Васа Чарапић, познати јунак кога су у народу звали „Змај од Авале“, те данас улица која води од некадашње капије носи његово име, наводи Србија данас.

Рушење капије била је симболична одлука коју је донио кнез Михаило Обреновић да би на том мјесту саградио Народно позориште, чиме би овај подсјетник на српска страдања замијенио симболом напретка. Нажалост кнез није доживио да види завршетак тог пројекта јер је два мјесеца пошто је капија срушена убијен у мају 1868. године.