Предсједница Удружења жена жртава рата Божица Живковић Рајилић изјавила је Срни да ће се Срби, док год живе, сјећати страдања и прогона својих сународника са подручја Возуће, а да они који провоцирају само погоршавају стање и показују да нема суживота у БиХ.

Рајилићева је рекла да о томе колики је злочин почињен над Србима у Возући говоре и пресуде међународног, али и Суда БиХ који су осудили два муслиманска генерала.

– Толико је зло чињено да они нису могли да спријече ове осуђујуће пресуде, иако сваког свог злочинца сакрију, доказе сакрију и они буду ослобођени – рекла је Рајилићева коментаришући дешавања током марша „Стазом егзодуса“ поводом обиљежавања 28 година од прогона Срба из Возуће, када су и ове године истицане ратне заставе такозване Армије БиХ и „Исламске државе“ уз спорадичне повике „Текбир“ из колоне возила која је пролазила кроз Стог.

Према њеним ријечима, по сваку цијену настоји се, као и ранијих година, да буде забрањено да се говори о страдању Срба на Возући, док се са друге стране велича и форсира Сребреница.

– То је њихова политика. Наравно да њима смета кад се говори истина и какво је реално стање. Уопште нас не изненађују ти повици „Алаху екбер“ и „Текбир“ јер они тиме праве провокацију не би ли кога уплашили да се од тог помена одустане – оцијенила је Рајилићева.

Она каже да провокације само погоршавају стање, те указала да муслимани треба да признају да су починили геноцид над Србима, без обзира шта је суд написао.

– То је по свим међународним нормама и дефиницијама међународног права геноцид над српским народом. Тиме што неће да то признају само још више продубљују кризу и уништавају оно мало суживота. Стално нас нападају и по сваку цијену би да нас побију, раселе и отјерају одавде и да имају своју такозвану унитарну и исламску БиХ – истакла је Рајилићева.

Током марша „Стазом егзодуса“ поводом обиљежавања 28 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена, и ове године истицане су ратне заставе такозване Армије БиХ и „Исламске државе“ уз спорадичне повике „Текбир“ из колоне возила која је пролазила кроз Стог.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ или „Фарз“.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године у офанзиви у којој је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, као и усљед бомбардовања НАТО снага.

Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.