Tреба јачати концепт војне неутралности Републике Српске, јер геополитичке околности то налажу и свако сврставање било би погубно по наше интересе, рекао је професор на Факултету политичких наука бањалучког Универзитета Невенко Врањеш.

Невенко Врањеш

Врањеш каже да се више од 70 одсто грађана Републике Српске и око 50 одсто грађана у БиХ изјаснило против уласка БиХ у НАТО.

„Према стандардима чланства, морали би повећати издвајања за одбрану са 0,8 на два одсто, што значи додатних 180 милиона КМ за војску, што ова земља, ни њена економија не могу поднијети“, рекао је Врањеш новинарима у Бањалуци, гдје се одржава округли сто о теми „Концепт неутралности са освртом на потребу неутралности БиХ“, у организацији бањалучког Истраживачког центра.

Он је нагласио да Српска има јасан концепт војне неутралности према њеним правнополитичким актима и да прати став Србије у смислу НАТО интеграција, који је за сада чврстог опредјељења да Српска и Србија остају војно неутралне у односу према НАТО-у.

Директор Института за упоредно право из Београда Владимир Чоловић рекао је да су догађаји у Украјини поново поставили питање неутралности, те нагласио да то питање не зависи само од воље малих држва, већ и од воље великих сила.

Када се деведесетих година прошлог вијека распао Варшавски пакт и свијет остао на једној војној Алијанси-НАТО-у, рекао је Чоловић, то је била пат позиција прије свега Русије у односу на НАТО.

„Сада је то ескалирало уласком руских трупа у Украјину и сада се ту поставља питање украјинске неутралности, као и неутралности свих мањих држава које су у сфери утицаја и интересовања Руске Федерације“, нагласио је Чоловић.

Када је ријеч о региону, Чоловић каже да то много зависи од услова које ће наметнути велике силе. „Али једно је сигурно – неутралност неће зависити само од нас, наше воље и одлука“, навео је он.

Он је додао да неутралност зависи од стандарда и богатства држава.

Чоловић је рекао да је Швајцарска прогласила неутралност након Наполеонових ратова 1815. године, али да је то погазила оног тренутка када је замрзнута имовина руског предсједника Владимира Путина и када је практично замрзнуто 10,4 милијарде швајцарских франака у банкама у власништву руских бизнисмена.

Професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја сматра да ће, након кризе у Украјини, концепт неутралности поново играти неку улогу у међународним односима и биће дефинисан, вјероватно, мултиполарним односима у свијету.

Он је напоменуо да је концепт неутралности од самог почетка контроверзан и дискутабилан.

„Сам концепт се у међувремену разликовао у неколико периода, кроз различите приступе. Посебно је ерозија неутралности дошла у времену између два свјетска рата и током хладног рата, а и данас“, рекао је Шолаја.