Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да је откривање спомен-плоче на Казанима, у сарајевској општини Стари Град, на којој пише „убијеним суграђанима“ потврда да ни нова генерација политичара коју представља власт у граду Сарајеву није спремна да се суочи са прошлошћу и призна шта се на Казанима заиста догодило.

Открити Плочу, а сакрити жртве – деценијска политика бошњачких политичара

„Изостављањем чињенице да су на Казанима мучки убијени сарајевски Срби и то у много већем броју од оног који се нуди на плочи која је откривена показује се да Бошњаци, било којој партији припадали, и даље скривају злочин не називајући га правим именом“, истакао је Додик.

Открити плочу, а сакрити ко су жртве, нагласио је Додик, манир је политике коју је деценијама у БиХ промивисао Алија Изетбеговић и његова партија.

„Само пар километара од Казана на згради Вијећнице упорно стоји плоча на којој пише ‘На овом мјесту су српски злочинци запалили Националну библиотеку БиХ’. Како су злочинци добили националну припадност на Вијећници, а жртве на Казанима нису?! То је питање са којим треба да се суоче и градске власти Сарајева, али и сви у БиХ који говоре о помирењу и суживоту“, указао је Додик.

Зато плоча, која је јуче откривена на Казанима, нагласио је Додик, не говори о нечијој жељи за помирењем, већ о одржавању стереотипа у БиХ да су злочинци у рату били Срби, а они које су муслимани мучки побили су били грађани.

„Када већ нису били спремни да напишу ко су жртве, а ко злочинци боље би било да ту и такву плочу нису ни постављали“, оцијенио је Додик.

Осврнувши се на присуство Кристијана Шмита на том догађају, Додик је констатовао да то говори да је његов долазак у БиХ у служби политика које су и јуче сакриле жртве ратног Сарајава.

На Казанима је јуче откривено спомен-обиљежје посвећено убијеним сарајевским Србима током 1992. и 1993. године.

Бошњачки политичари Сарајева готово три деценије скривају тачан број убијених Срба из овог града, који су одведени из својих домова у ратним годинама и убијени на Требевићу на локалитету Казани, па бачени у неку од јама.

Званично је пронађено око 30 лешева док се сумња да је у јаме на Требевићу, од 1992. до 1995. године, бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.

Процес тражења тијела никада није спроведен до краја.

Убиства Срба су вршили припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски криминалац Мушан Топаловић звани Цацо.

Срби су довођени изнад јаме гдје су убијани ватреним и хладним оружјем, након чега су њихова тијела бацана у јаму.