Посљедних дана у медијима присутне су опречне информације о кршењу Устава БиХ као и о исценираним позивима на рат од стране српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика. Које су поруке које нам је до сада послао Милорад Додик и да ли Република Српска стварно крши Устав БиХ?

Милорад Додик

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је 12. октобра да Република Српска нескривено ради на пројекту самосталне Републике Српске и тиме изазвао лавину коментара и реакција из Сарајева, али и опозиције у Републици Српској.

Додик је тада казао да се планира повлачење сагласности на споразуме о Оружаним снагама БиХ, проглашење ништавним закона о Суду и Тужилаштву БиХ, Управи за индиректно опорезивање (УИО), Државној агенцији за истраге и заштиту (СИПА), те Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА) БиХ, након чега би РС требала да формира своју обавјештајну структуру.

„Судбинско питање за Републику Српску је питање враћања надлежности. Одбацујемо да се законима мијења Устав“, казао је Додик.

Додикова изјава одјекнула је како у Републици Срспкој, Федерацији БиХ тако и у региону. Изјава је пренесена и тумачена на различите начине, а један од најпогуубнијих јесте онај у којем наводно Милорад Додик позива на рат.

Ако пажљиво осмотримо изјаве које је Додик у посљедње вријеме то се нигдје не спомиње. Оно што је Додик поручио односи се на неправду која је по ко зна који пут задесила Србе у Босни и Херцеговини, као и одузимање надлежности једном од два ентитета, у овом случају Републике Српске.

Када је у питању кршење Устава БиХ политичко Сарајево је најгласније. Тако имамо ситуације у којем политичко Сарајево намеће своје мишљење, изврће изјаве и опет Републику Српску оптужује за кршење Устава БиХ и Дејтонског споразума. За Сарајевом не заостаје ни опозиција у Српској, која је овај пут стала на страну тог истог Сарајева које је 92. опточело рат на овим просторима и довело до пропасти ових простора који се ни након 29. година од рата нису опоравили.

Према ријечима стручњака Република Српска има утемељење у Уставу БиХ за доношење правних аката којим ће повући раније дату сагласност за преношење надлежности и формирање Оружаних снага, Високог судског и тужилачког савјета и Обавјештајно-безбједносне агенције.

Савјетник српског члана Предсједништва Милан Тегелтија гостујући на АТВ поручио је да се „за све остало у том Уставу БиХ навео је да све што није наведено као надлежност БиХ припада ентитема. У ставу 3 тог истог Устава предвиђена је могућност преношења надлежности уколико се о томе договоре ентитети. Међутим, сваки договор између ентитета мора бити добровољан. Ми знамо на који начин су се преносиле те надлежности, каква робусна војна сила је била присутна у БиХ, 50 до 60 хиљада војника НАТО који су подржавали одлуке високог представника, то је била прислиа и пријетња. А општи правни принцип је да све што је урађено под присилом и пријетњом је ништавно. Према томе, Република Српска , као један од ентитета БиХ, располаже са оним својим надлежностима које је некада евентуално пренијела под тим условима на БиХ. Због тога, што диспонира тим надлежностима, она има право да те сагласности које је једном дала данас-сутра и повуче“

Експертски тимови Српске из различитих области за то вријеме припремају легислативу која би до 28. октобра кроз парламентарну процедуру требало да заштити уставна права Републике Српске гарантована Дејтоном.

„Увјерен сам да ће до краја октобра бити сачињен сет закона у вези са враћањем надлежности Српској о којима ће се изјаснити Народна скупштина Републике Српске“, јасан је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Он је поновио да је Устав јасан да се БиХ састоји од два ентитета и да све оно што није изричито дато БиХ у надлежност припада ентитетима“, рекао је Додик.

Према ријечима стручњака, члан три Устава БиХ, који говори о правном поретку и надлежности институција, јасно и прецизно каже да “све владине функције и овлаштења која нису овим Уставом изричито повјерена институцијама БиХ припадају ентитетима”, пише Глас Српске.

И Устав Републике Српске даје за право Народној скупштини Републике Српске да оспори све неуставне надлежности БиХ, јер члан три каже да „Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом БиХ изричито пренесене на њене институције”.

Према ријечима професора уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву Радомира Лукића, који је био и у делегацији Српске на мировним преговорима у Дејтону „Република Српска јесте дала сагласност за формирање ОС БиХ, ВСТС-а и ОБА, али то никада није постало дио Устава БиХ, тако да су несувисле тврдње да се повлачењем сагласности крши Устав БиХ. Волио бих да сви они који то тврде прецизно кажу који то члан Устава БиХ се крши“, нагласио је Лукић.

Оно што смо до сада могли видјети јесте политичка борба политичког Сарајева, опозиције у Српској и Милорада Додика. Да Додик има јасан циљ говоре нам и посљедњи потези које је урадио у згради Предсједништва БиХ. На инсинуације о позиву на рат Додик је одговорио хармоником и позивом на мир.

Аутор: Уредник