Посљедице Инцкове одлуке долазе на наплату Србима.  Суд Босне и Херцеговине након одређеног притвора предјседнику БОРС-а Миломиру Савчићу подигао је додатне тензије. Федерални медији једва су дочекали овакву одлуку и неосуђеног бившег команданта Војске Републике Српске осудио је и прогласио ратним злочинцем без доказа.

Војска Републике Српске

„Ни први ни посљедњи! Оптуженик за геноцид Миломир Савчић побјегао у Србију“ један је од наслова федералних медија.

Притвор Савчићу одређен је на основу медијских иступа који су десили на дан ступања наметнутог закона Валентина Инцка. Из тужилаштва БиХ су потврдили да је захтјев за одређивање притвора поднијет још 2. августа због кршења мјере забране комуникације с тисканим и електронским медијима.

Како федерални медији наводе и раније су из Тужилаштва БиХ рекли да су подизали оптужнице против особа које су недоступне органима гоњења у БиХ, а ако се не пронађе, Савчић ће бити први оптужени за геноцид у Сребреници који је у току поступка постао недоступан.

Федерални медији, очигледно, имају много бољу комуникацију са Тужилаштвом БиХ па самим тим пресуде знају унапријед.

Бакир Изетбеговић поводом хапшења Савчића изјавио је  да Сребреница, Томашица, Брчко и друга мјеста патње и смрти невиних босанских људи неће бити ништа до БиХ, те да је „Босна наша кућа“ и браниће је и сачувати.

О којем босанском народу говори Изетбеговић није баш најјасније, пошто Срби су све само нису равноправан народ у Босни и Херцеговини, о чему говори низ оптужница и пресуда донесених против Срба.

Када говоримо о тзв. Армији БиХ нема пуно пресуда о којима можемо говорити. Списак оптужница је кратак, а пресуда још краћи.

Подсјетимо се случаја Насера Орића, пуно прашине, а пресуде нигдје. Као смо могли закључити, Срби су пуцали сами на себе.

Осумњичен је 28. марта 2003. за ратне злочине над Србима; двије оптужнице за индивидуалну одговорност, четири за командну одговорност. Ухапшен је 10. априла 2003. године од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. године и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Оптужен је да је убио седморо Срба за вријеме 1992. и 1993. године у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протјеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. године и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. године. Недељу дана касније трибунал је повукао двије оптужнице против њега. Одбрана је почела 4. јула 2005. године и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. године осуђен на двије године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спријечи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992—1993.

Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спријечи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992—1993. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дјело безобзирног разарања градова и села јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили.

Пред Хашким судом, Орић је ослобођен од свих навода који су га у оптужници теретили за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села у периоду децембра 1992. — марта 1993. године; одлуку је 3. јула 2008. године донијело Апелационо вијеће Трибунала.

Долазимо до закључка да су српски цивили добровољлно пратили тзв. Армију БиХ те свјесно у смрт отишли.

Међународна потрага за Савчићем изазвала је оштре реакције у Републици Српској од чланова борачке организације до политичког врха. Српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик опет понавља да су суд и тужилаштво БиХ „одређени да врше репресију над Србима“.

До када и колико дуго ће трајати напади на Србе и припаднике Војске Републике Српске, остаје да видимо. Оно што свакако за сада можемо видјети јесте константан напад на све српско, припадало оно прошлости, садашњости или будућности.

Аутор: Уредник