Адвокат Миодраг Стојановић очекује да Адвокатска комора Републике Српске сутра заузме став о наметнутом Инцковом закону који ће бити обавезујући за све његове колеге.

Миодраг Стојановић

– Наметнутим Инцковим законом у озбиљну опасност од кривичног гоњења доведени су адвокати који заступају оптужене у предметима ратних злочина – рекао је Стојановић Срни уочи сједнице Скупштине Адвокатске коморе Српске на ову тему.

Он је цитирао једног од судија Суда БиХ који каже да су све недоумице које је изнијансирала политика и тренутна политичка ситуација у БиХ пребачене на правосуђе и да сада и тужилаштво и судови морају практично да граде потпуно нову судску праксу у вези са свим овим.

Стојановић каже да је као бранилац у предметима ратних злочина пред Судом БиХ ове дилеме изнио на сваком суђењу и тражио од Суда да заузме став и да је у два од три предмета Суд рекао – можете да радите, што се тиче овога вијећа у вашим радњама и питањима не може бити елемената кривичног дјела.

– Међутим, нека вијећа, као што је нама предмет „Добој“, још нису донијела одлуку, а ми смо то акцентирали, иако је то је став једног вијећа, а шта ако Тужилаштво одлучи другачије па нас оптужи, како ћемо проћи као адвокати – износи Стојановић дилеме адвоката.

Он је навео да постоји иницијатива која је пошла од колега из Добоја да се од Суда тражи да као овлаштени покретач покрене иницијативу код Уставног суда БиХ за оцјену уставности колоквијално названог Инцковог закона.

– Ако ми бранимо оптужене за геноцид или злочин против човјечности на подручју општина за које је већ раније пресудом Хашког трибунала утврђено да је почињен геноцид, говорим о Сребреници и злочин против човјечности у доста општина БиХ, питамо се да ли својим питањима и негирањем такве квалификације можемо бити изложени кривичном гоњењу – објашњава Стојановић недоумице.

Он оцјењује да су адвокати који заступају оптужене у предметима ратних злочина озбиљно доведени у опасност да буду изложени кривичном гоњењу, након што је Валентин Инцко наметнуо измјену Кривичног закона БиХ и практично увео институт кривичног прогона лица ко на јавном мјесту одобри или оспори или на било који други начин се супротстави одлуци Хашког трибунала или Суда БиХ у погледу негирања почињења дјела злочина против човјечности и геноцида.

Стојановић додаје да се исто питање односи и на оптужене за ратне злочине током одбране.

– То је дилема за коју ми немамо заједнички став или завничан став Тужилаштва БиХ и то је оно због чега ми адвокати инсистирамо да се то дефинише прије него што наставимо даље да радимо – истакао је Стојановић, који је бранилац у бројним предметима ратних злочина.

Стојановић каже да је лично кроз предмет „Савчић“ већ доведен у ситуацију да размишља да му се такве ствари могу десити због поднеска којег је Тужилаштво написало у приједлогу да се генералу Миломиру Савчићу одреди притвор.

– То је све узроковало да Адвокатска комора Републике Српске расправи ово питање и очекујем да се заузме став који ће бити обавезујући за све нас адвокате – рекао је Стојановић.

Његов лични став је да, када адвокати раде свој посао, не може бити примјене Инцковог закона.

– Ја то мислим, али шта ако ме сутра оптуже, ако тужилац не мисли тако – закључује Стојановић у изјави Срни, остављајући и даље отворену дилему изазвану наметнутим Инцковим законом.