НОВОСТИ

Правосуђе БиХ наставља да води политику Хашког трибунала

02/08/2021

Тужилаштво БиХ донијело је скандалозну Наредбу о неспровођењу истраге у вези ратног злочина на подручју града Приједора 30. маја 1992. године.

 

Милорад Којић

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић

 

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић, рекао је за АТВ да ова одлука није изненађујућа, јер очигледно не желе да прикажу ко је почео сукобе на том подручју и ко су биле прве жртве ратног злочина.

„Потпуно невјероватна, али рекао бих али не изненађујућа одлука, када је у питању правосуђе на нивоу БиХ. Посебно из разлога што се ту ради о Приједору, јер они једноставно не желе да прикажу ко је на том подручју започео сукобе и ко су биле прве жртве ратног злочина“

Тужилаштво је навело, да је прикупљен велики број докумената и саслушан велики број особа, али да резултати проведених анализа неспорно указују да нема основа сумње, јер нема доказа да се заиста десио ратни злочин.

„Постоји обимна документација која говори на који начин је извршен напад, како су заробљавани и убијани ти људи и заиста је невјероватно да Тужилаштво БиХ још наведе да је поред обимног доказног материјала и испитивања свједока, донијело Наредбу о неспровођењу истраге о ратном злочину у Приједору. То је заиста, оно што јесте наставак политика које је водио Хашки трибунал, а послије њих правосуђе на нивоу БиХ. Волио бих да чујем од Тужилаштва БиХ ако то није ратни злочин, онда који карактер убиства на подручју Приједора имају“, додао је Којић.

Посјећамо, некадашњи Центар јавне безбједности Бањалука поднио је 28. септембра 2010. године извјештај за напад на Приједор против Асима Муксића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Епимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића због постојања основа сумње да су починили кривична дјела „Ратни злочин против цивилног становништва“, „Ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника“ и кривично дјело „Организовање групе људи и подстрекавање на чињење кривичпних дјела геноцида, злочина протви човјечности и ратних злочина“.

Извјештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су ппанирали, покренули, наредили, учинили и подстрекивали чињење кривичних дјела ратог злочина над цивилним становништвом, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићеним међународним правом.

Кривична дјела извршена су на штету 39 лица српске националности -20 припадника Војске Републике Српске (осам убијено, осам рањено, а четири заробљена) и 19 цивила (шест цивила убијено, а 13 рањено).

Занимљиво је да је у тадашњем извјештају међу бројном документацијом и изјавама свједока о свим убијањима и заробљавању војника и цивила тог 30-ог маја између осталог задокументован и напад на полицијску станицу и напад на возило санитета, што додатно показује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ, које је тек 11 година анализирало достављену документацију.

Извор: АТВ

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести