На данашњи дан 1995. године, у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, и његових 12 анекса. Тиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

БиХ са два ентитета и три конститутивна народа. Ни мање ни више од тога, опредјељење је институција Републике Српске и Србије и 29 година након парафирања.

На то су, након састанка у Палати Републике, подсјетили предсједник Српске Милорад Додик и потпредсједник Владе Србије Александар Вулин. Кратко и јасно – Србија је чувар Дејтонског споразума који поштује, као и интегритет БиХ, али и уважава положај Републике Српске.

Слово, а не дух Дејтона. И то оригиналног примјерка, који се крије од јавности. На томе Република Српска и Србија инсистирају. Током свих 29 година, од парафирања. Упркос томе, Српску, оптужују да га урушава. Србију, као потписницу, искључују из приче о провођењу Дејтона. Ипак, то неће поколебати намјеру институција у Српској и Србији да се Дејтонски споразум дословно проводи. Беспоговорно и без икаквих промјена.

– Ми нисмо против Дејтонског мировног споразума и онога како пише у Дејтнском мировном споразуму, што имплицира да се супротстављамо свакој злоупотреби и кршењу Дејтона. Србија је потписала општи оквирни споразум. Она је гарант тог споразума а изопштена је из међународних структура попут фамозног Савјета за имплементацију мира – рекао је Додик.

– Република Српска није било чији непријатељ нити реметилачки фактор, већ је фактор мира, сигурности и стабилности на овом простору. Колико је она сигурна и стабилна, толико је Балкан успјешан, миран и стабилан. Република Србија ће дати све од осебе и учинити сваки напор да Република Српска буде сачувана у пуном капацитету како Дејтон налаже – навео је Вулин.

А из Дејтонског мировног споразума проистиче и право Српске да са Србијом гради специјалне и паралелне везе. Да сарађују на највишем нивоу. Да реализују заједничке пројекте. Да, и поред оспоравања, заједнички обиљежавају датуме од историјског значаја за српски народ. Да потврде јединство у чувању идентитета и грађењу заједничке будућности српског народа.

– Хоћу да кажем да је један од важнијих догађаја не само ове године, већ у овом времену је чињеница да смо у Беoграду одржали Свесрпски сабор, усвојили декларацију која у себи садржаи одговоре на неке изазове, је дала неформалне одговоре на одређена питања, а сада имамо веома формалне одговоре, али смо јасно рекли да желимо да овдје очувамо мир – изјавио је Додик.

– Никада два највиша изабрана легитимна органа – двије скупштине, нису донијеле јединствену политичку декларацију која обавезује наше двије Владе и Републику Српску и Србију.  Рекли смо да ће Срби бринути о Србима и да ће Срби имати заједничку будућност зато што јесу једно – поручио је Вулин.

Ове поруке званичници Српске и Србије из Палате Републике упутили су на Дан уласка српске војске у Бањалуку. Дан када се, како је Вулин рекао, вијековни сан предака о заједничком животу Срба у једној држави остварио. Указао је и на грешку српских предака, што су повјеровали да другима доносе слободу, што је Србе коштало 100 година живота.

– Како се таква грешка, чија посљедица су Јасеновац, Пребиловци, Олуја, Братунац, не би поновили, Срби никада не смију да престану да брину о Србима – закључио је Вулин.