Жељку Стојичић тешко је наћи и под лупом. На терену је готово нигдје нема. Нема је ни тамо гдје би прво требало да се појави.

Док је Република Српска брујала о инцидентима попут оног када је у Бијељини ученик наставницу погодио каменом, она је једва издала само саопштење.

Нигдје је није било ни када је у братуначкој школи у несрећном случају повријеђена ученица.

Ни ријечи од Жељке Стојичић ни недавно када се у бањалучкој школи говорило о наводном спорном списку ученика.

Министрство, према нашим информацијама, никада лошије није комуницирало са медијима. На наше позиве данас није одговорила.

Никада лошија комуникација, како тврде наши извори, није била ни унутар министарства. Не зна се ни колико често се одржавају колегијуми. Стојичић је изгледа затоврена и за реформе и пројекте.

Наши извори из Министарства тврде да је затворена и за сваку врсту комуникације на послу па ни они не знају шта ради по цијели дан.

Истраживања јавног мњења говоре да грађани нису баш задовољни образовним системом у Српској. И на то мук Жељке Стојичић.

Њеним радом, како сазнајемо нису задовољни ни просвјетни радници. Неки чак и не знају ко је министар просвјете.