Република Српска остаје опредијељена за европске интеграције БиХ, а ту посвећеност најбоље потврђује чињеница да је Српска једини ниво власти у БиХ који, почев од 2009. године, систематично усклађује своје законодавство са правном тековином ЕУ, наводи се у 33. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

– Европске интеграције БиХ, нажалост, и даље су блокиране због постојања међународног намјесника који влада одлукама – за које и сама ЕУ признаје да је неспојиво са суверенитетом БиХ, а самим тим и кретањем земље ка чланству у ЕУ – указује се у шестом дијелу извјештаја.

У документу се напомиње да и ЕУ у Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство признаје да даљи рад високог представника са широким аутократским овлашћењима спутава напредак БиХ на путу европских интеграција.

– У погледу високог представника, у Мишљењу ЕУ каже се сљедеће: „Тако интензиван међународни надзор је, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ“ – истиче се у извјештају, који је упутила Влада Републике Српске.

У извјештају се истиче да су бивши високи представници јасно указали да даље постојање ОХР-а подрива напредак БиХ на путу ка ЕУ.

– О ОХР-у бивши високи представник Волфганг Петрич каже: „То неће функционисати и не можете ући у ЕУ са таквим господаром који ће доносити те одлуке“ – наводи се извјештају.

У документу се цитира и Петричева изјава да „свака Шмитова одлука удаљава БиХ – гура је од ЕУ“, као и да „ако не престану све вањске интервенције, неће бити европске будућности за БиХ“.

– Слично томе, као што је бивши високи представник Карл Билт написао „континуирано присуство ОХР-а у својству старатеља Дејтона често разводњава утицај дјеловања ЕУ“. Констатује да је /ОХР/ „од дијела рјешења постао дио проблема“ – пише у извјештају.

У овом документу се констатује да је напредак БиХ ка чланству у ЕУ додатно блокиран опструкцијом бошњачких политичких странака у погледу спровођења реформе којом би се стране судије у Уставном суду БиХ замијениле држављанима БиХ, реформе која је једна од 14 кључних приоритета које је ЕУ поставила за БиХ.

– Највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно се залажу да стране судије у Уставном суду БиХ буду замијењене држављанима БиХ, те су и предложиле закон у том смислу. Међутим, бошњачке странке одбијају чак и да тај приједлог узму у разматрање, чиме су стале на пут и пуном суверенитету и напретку БиХ ка чланству у ЕУ – наглашава се у извјештају.

Из Републике Српске указали су да напредак БиХ ка чланству у ЕУ додатно кочи бошњачка СДА, која опструише усвајање реформског програма неопходног за исплату средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

У документу се додаје да су ниво БиХ, оба ентитета и шест од десет кантона ФБиХ већ дали сагласност на реформски програм, али четири кантона под контролом СДА блокирају његову примјену.

Република Српска наставиће да се залаже за напредак БиХ ка чланству у ЕУ, уз инсистирање на поштовању дејтонске структуре БиХ – поручено је у шестом дијелу извјештаја упућеном Савјету безбједности УН.