Уочи најављене пресуде предсједнику Републике Српске и вршиоцу дужности директора Службеног гласника, све више у први план се истичу прави мотиви за судски прогон Милорад Додика и Милоша Лукића.

А то је коначно отимање имовине од Српске у корист БиХ, иако је то противно Дејтону и Уставу БиХ. Зато је комплетна јавност у Српској спремна да брани своје институције а тиме и имовину јер без њих од Републике Српске остаће блиједа успомена.

Судски поступак против предсједника Републике и в.д. директора Службеног гласника тек је показна вјежба за суштинску намјеру Сарајева и дијела међународне заједнице да отму имовину Српске. С тим циљем је и бивши њемачки министар пољопривреде Кристијан Шмит наметнуо измјене Кривичног закона БиХ, да обесхрабри сваког појединца у Српској да брани своје. Зато суђење није лична ствар Милорада Додика и Милоша Лукића, истиче бивши предсједник Српске Драган Чавић и сам жртва одлука пређашњих високих представника.

– Ово се испробава на предсједнику Републике, мислим да је ову одлуку Шмит одавно припремио с намјером да изврши припрему да донесе радикалније одлуке које се тичу статусних ствари у Рњпублици Српској а не персоналних и на тај начин убаци у кривични поступак све оне који не проводе његове одлуке. А једна од одлука о којима у Сарајеву лобирају, је одлука о имовини Републике Српске. Ко не проводи иће у затвор, биће у поступку као Милорад Додик, то је неприхватљиво – рекао је бивши предсједник Републике Српске Драган Чавић.

Милорад Додик, партија коју води, коалициони партнери, практично сви грађани одбијају сваки покушај отимања и квадрата имовине Репуиблике Српске. На сарајевски, медијски наратив о тзв. државној имовини одговара се дејтонским омјером 51 одсто Федерација, 49 одсто Република Српска. Одлуке крњег Уставног суда да прекњижи воде, шуме, пољопривредно земљишите на БиХ остале су „мртво слово“ на папиру, на узурпацију имовине као у случају ширења сарајевског аеродрома одговорено је околчавањем територије. Преостало је да фарсичним судским поступком исходе осуђујућу пресуду против Додика и Милоша Лукића, у нади да ће се тако лакше докопати имовине Српске.

– Значи постали би подстанари у сопственој кући. То би значило у практичном смислу да воде, шуме и пољопривредно земљиште све би било централизованао и водило би се у неком регистру у Сарајеву и не би у пуном обиму расополагали непокретностима, како се онда развијати – истакао је директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске Драган Станковић.

Република Српска је трајна категорија, то не могу да промијене покушаји да се њени званичници осуде а имовина отме. Исувише је жртава дато да би се од ње одрекли, поручју они који су за њу крварили. Не вјерују Суду БиХ јер бројни злочини над Србима нису процесуирани, ако и почну развлаче се до изнемоглости, а када осуде Бошњаке олако им побјегну углавном у Турску.

– Наши очеви су морали да бране Републику Српску, да бране своја огњишта и породице као што и ми данас морамо да бранимо Републику Српску. И да стојимо уз наше институције, уз институцију предсједника који сада обавља Милорад Додик, уз НС какве год закључке да донесе, нико не треба да се двоуми око тога, једноставно немамо другу могућност јер без Републике Српске нас дефинтивно нема – рекла је предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

У сриједу 26. фебруара у Суду БиХ заказано је изрицање првостепене пресуде Милораду Додику и Милошу Лукићу. Већинска јавност нема дилему да је осуђујаћа пресуда омча Српској, евентулано ослобађајућа пак, била би хладан туш мрзитељима Републике Српске.