НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

Малигне, кардиваскуларне и душевне болести највећи узрок губитка радне способности

18/01/2024

Губитак радне способности код људи у Републици Српској као посљедица болести у прошлој години најчешће се појављивао код малигних /23 одсто/, кардиоваскуларних /20 одсто/ и душевних болести /17 одсто/, подаци су Фонда пензијско-инвалидског осигурања /ПИО/.

– Малигне, кардиоваскуларне и душевне болести су, без промјена, и даље најдоминантније и чине више од 60 одсто свих настанака инвалидности односно губитака радне способности, што је неповољно, посебно због доминације малигних болести, које су у развијенијим државама са мањом заступљеношћу – саопштено је из Фонда.

 

Из Фонда су истакли да је у поступку рјешавања захтјева за остваривање права на инвалидску пензију у Фонду лани извршено укупно 6.168 оцјена радне способности или за 1.022, односно 19,85 одсто оцјена више него годину раније.

 

На домаће осигурање односило се 4.731 или 76,70 одсто захтјева, док је са иностраним носиоцима осигурања усаглашавано 1.437 или 23,30 одсто захтјева за оцјену радне способности.

 

Знатно повећање броја захтјева за оцјену радне способности произашло је из нових прописа у области здравственог осигурања, којима су осигураници обавезани да прије истека рока од шест мјесеци привремене неспособности за рад, од љекара породичне медицине буду упућени на оцјену радне способности.

 

Настанак инвалидности – губитак радне способности љекари-вјештаци Фонда су утврдили у 1.694 случајева или 27,46 одсто од укупног броја вјештачења, од чега 1.198 или 70,72 одсто у домаћем и 496 или 29,28 одсто у ино-осигурању.

 

Губитак радне способности као посљедица болести у 2023. години најчешће се појављивао код малигних болести, са 397 случајева или 23,44 одсто, кардиоваскуларних болести са 335 случајева или 19,78 одсто, душевних болести са 287 случајева или 16,94 одсто, болести нервног система са 161 случајем или 9,5 одсто и болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 148 или 8,75 одсто.

 

Губитак радне способности као посљедица повреде на раду у 2023. години настао је у 147 случајева, што је за 29 случајева или 24,58 одсто више него у претходној години.

 

Насупрот утврђеном губитку радне способности у 2023. години код 1.694 случајева или 27,46 одсто, органи вјештачења Фонда ПИО су у одговарајућем поступку код 4.474 или 72,54 одсто случајева утврдили да инвалидност у смислу губитка радне способности не постоји, да лијечење није завршено, да постоји смањена радна способност, да испитивање и лијечење није завршено и друго.

 

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести