Русија ће данас на сједници Савјета безбједности УН посвећеној БиХ вјероватно критиковати промовисање нацрта резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН као подривање Устава БиХ и одредби Дејтонског споразума, наводи се у анализи предстојеће сједнице објављеној на сајту УН.

Очекује се да ће Русија позвати на члан Устава БиХ, према којем је трочлано Предсједништво БиХ одговорно за провођење спољне политике БиХ, те нагласити да Република Српска није дала сагласност на нацрт резолуције о Сребреници.

Русија је затражила сједницу Савјета безбједност након писма које је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић 25. априла упутила Савјету безбједности УН, а у којем указује на злоупотребе у сфери спољне политике БиХ, укључујући и промовисање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН.

Цвијановићева у писму наводи да се БиХ суочава са кључним изазовима посљедњих година који пријете да угрозе њену функционалност и дугорочну одрживост“, наводи се у анализи објављеној на сајту УН.

Стални представник Руске Федерације при УН Василиј Небензја упозорио је раније да би резолуција о Сребребници могла да дестабилизује БиХ и да је Русија никада неће подржати.

Небензја је указао да је нацрт текста резолуције неспојив са Дејтонским мировним споразумом, јер један од ентитета који чине државу БиХ никада за то није дао сагласност.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић званично је затражила обраћање у Савјету безбједности УН путем видео-линка.

Према сазнањима Срне, Американци су упутили захтјев Савјету безбједности УН да се на сједници обрати и Кристијан Шмит.

Очекује се да ће чланови Савјета безбједности УН изразити различите ставове о ситуацији у БиХ.

– Дубоке подјеле у вези са евроатлантским интеграцијама БиХ и могућим приступањем НАТО-у, посебно између Русије с једне стране и Сједињених Држава и чланица ЕУ са друге стране, одређују динамику Савјета у вези са БиХ – наводи се у анализи.

На сједници ће, како је објављено на сајту УН, учествовати и помоћник генералног секретара Савјета безбједности за Европу, централну Азију и Америку Мирослав Јенча.