Најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске Споменко Гостић није заборављен.

Споменко Гостић

Споменко Гостић је уткао свој живот у темељ Републике Српске.

Аутор документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић каже да је његова прича о Споменку порука да је рат, у којем страдају и најслабији и најчеститији, ужас који треба спријечити.“

Кажу да човјек умире када и посљедња особа престане о њему да прича и надам се да ће кроз филм о Споменку и књизи ‘Споменко и Озрен’, он вјечно да живи“, рекао је Савић.

Српску су одбранили скромни и храбри људи; Неустрашиво стали на браник отаџбине (ВИДЕО)

Изразио је задовољство јер је прича о Споменку заинтересовала младе, што су све више свјеснији његове симболике и што им се буди свијест о његовању историје.

Споменко Гостић биографија

Споменко Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју.

Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Откривен спомен-кип најмлађем борцу Војске Српске Споменку Гостићу (ФОТО)

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије РБиХ.

Споменко Гостић у Војсци Републике Српске

Пријављује се у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен.

Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен. У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993.године, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен.

Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Након рата

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији БиХ, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, вехабија.

Револтирани овим догађајем, његови бивши саборци траже измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Српске.

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.

На годишњицу његове погибије, 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом хероју.

Одлуком Скупштине града Београда, 2018. године је једна улица у београдском насељу Мали Мокри Луг понијела име Споменка Гостића.