Судски процес предсједнику Републике Српске Милораду Додику, чији је циљ његово искључење из политичког живота, одвија се под великим политичким притиском и у сложеној међународној ситуацији, речено је на трибини „Шта чинити ако буде осуђен предсједник Републике Српске?“ која је одржана у Београду.

Политички процес и притисци на предсједника Српске у овом тренутку не одговарају ни САД које су заокупљене ратовима у Украјини, на Блиском Истоку јер не желе отварање новог жаришта у Европи, сматра Предраг Ћеранић декан Факултета безбједносних наука у Бањалуци.

– На Балкану Америци је у интересу мир. Они не желе било какво ремећење тренутне ситуације због операција које воде и које планирају водити на Блиском истоку – истака је Ћеранић.

Један од свједока судског процеса против предсједника Додика је и сенатор Српске Ненад Кецмановић.

– Мени се чини да ће то да потраје, односно да ће инспиратори и организатори чекати неки моменат у будућности, али ће процес држати отвореним како не би, ако могу или оцијене да могу, нешто конкретније урадили – додао је Кецмановић.

Винко Пандуревић пензионисани генерал Војске Републике Српске истиче да ће судски процес који се води показати који су домети тзв. високог представника и његових одлука.

– Мислим да он у једном маниру земаљске владе из доба Аустро-угарске на калајевски начин покушава манипулисати са народном вољом и народним интересима – сматра Пандуревић.

На Свесрпском сабору усвојена Декларација има јасне поруке да неће бити прихваћено било какво наметање одлуке Уставног суда БиХ и такозваног вискоког представника.

– Република Српска, Србија и сви ми на Балкану и шире који разумијемо да Дејтонски споразум мора да остане читав и неокрњен, да буде фронталан и у том смислу мора да буде исказан на политичком, правном и на процедуралном плану – сматра Владислав Јовановић бивши шеф дипломатије СРЈ.

Ако одлука суда буде забрана политичког дјеловања Додику, то би значило трајну дестабилизациу Српске, оцјењује аналитичар Александар Павић.

– Њима много смета независна политика коју води предсједник Републике Српске. Посљедње , што они сматрају као прст у око што је прихватио да учествује на самиту БРИКС-а у Казању – нагласио је павић.

Закључено је да би се све одлуке правосудних органа Босне и Херцеговине морале заснивати на Дејтонском споразуму и да се Босна и Херцеговина састоји од два ентитета и три конститутивна народа.