Учесници Марша „Стазом егзодуса 2024“ стигли су у возућко насеље Стог прешавши пут дуг 22 километра којим су се Срби из Возуће и долине Криваје прије 29 година повлачили од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља који су протјерали комплетно српско становништво са ових простора.

Учесници марша поручили су да неће одустати док не буду пронађена тијела 129 несталих Срба са тог подручја, те захтијевају да Институт за нестала лица БиХ не политизује проналазак несталих Срба, као и да налогодавци и извршиоци стравичних злочина буду санкционисани.

На данашњи дан 1995. године, према директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута офанзива која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе „Ураган 95“, „Фарз 95“ и „Бадр ал Босна“.

Уз директно учешће НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ која је бројала 23.000 војника, тада је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића тренутно су осуђени само ратни злочинац и некадашњи начелник Генералштаба тзв. Армије БиХ Расим Делић на три године пред Хашким трибуналом, као и ратни злочинац, командант Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ правоснажно осудило на осам година затвора, које не издржава након бјекства из БиХ.

Махмуљин је један од деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника тзв. Армије БиХ и страних добровољаца против којих су поднесене кривичне пријаве о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.