Елмедин Конаковић је у посљедњих годину дана обећао све – и испоручио ништа, поручио је ово Богуљуб Зељковић, одборник СНСД-а у скупштини града Бањалука.

– Прво је најавио да ће „багером почистити СНСД“, па „гумицом обрисати /предсједника Републике Српске Милорада/ Додика“, потом обећао међународне санкције, па смјене, па „приземљење хеликоптера“, па „рјешавање СНСД-а“ кроз институције. А онда се у Мостару појавио /премијер Хрватске/ Андреј Пленковић и у једној реченици срушио читаву бајку – додаје Зељковић.

Каже, док Конаковић позива ХДЗ да буде послушни извођач његових политичких фантазија и „уозбиљи се“ око избацивања Додика из власти, Пленковић му, хладно и јасно, поручује: „Ми то нећемо“.

– И не само да Хрватска неће – већ то, како рече, „неће проћи ни на нивоу ЕУ“. И ту пада читава кула од карата коју Конаковић гради мјесецима. Кошаркашким рјечником речено – банана од које звони цијела хала. И то усред БиХ. И то у Мостару. Јер није Додика немогуће избацити из институција – али је проблем што га народ упорно убацује. Делегати у Дому народа представљају вољу грађана Републике Српске, а та воља се не држи у џепу – већ се заслужује на изборима. И док су делегати резултат јасне политичке подршке, један – онај којег од миља или из презира зову „куглица“ – служи управо за оно што и Конаковићев план: за манипулацију – додаје он.

Упитао је Зељковић, а чувени „багер“?

– Он се још котрља низ брдо, али само зато што га гурају Хелез, Форто, Драшко Станивуковић и Милан Миличевић, док и сам Небојша Вукановић све чешће дјелује као да је схватио да је у питању тек гомила рђе и крша без мотора, смјера и шансе да ишта поравна осим сопственог образа. Конаковић је показао све што не смије имати министар иностраних послова – сујету, осветољубивост и запањујуће непознавање политичких процедура. Не зна како се смјењује замјеник предсједавајућег Савјета министара. Не зна како се успоставља већина у Дому народа. Не зна како се мијењају људи у институцијама. Све што зна – јесте да пријети и да се љути када му не успије – додаје Зељковић-

Каже, да је највећи проблем је што није схватио оно што је Пленковић рекао – а то је да БиХ не може постојати ако се води логиком „елиминације политичких противника“.

– Не можеш градити мултиетничку земљу на темељима искључивања. Не можеш градити демократију тиме што ћеш тражити од тужилаца, странаца и савезника да среде оно што ти не можеш на изборима. Јер оно што Конаковић тражи није рјешење – то је освета. А освета није програм. Није ни политика. Зато га данас више нико не схвата озбиљно. Кад га је Пленковић с лакоћом игнорисао пред камерама, то није био само дипломатски гест – то је био сигнал. Да нико нормалан неће с њим правити хаос зарад личне промоције. Да Хрватска неће да руши Дејтон, да неће да игра игре високог представника и да неће да улази у клизави терен партијских обрачуна са Додиком, јер зна да сутра – то може бити било ко – поручује Зељковић.

И зато, додаје он, умјесто да диже тон и „позива на озбиљност“, Конаковић би могао да уради нешто заиста корисно: да се информише.

– Да научи разлику између власти и вике. Да схвати да воља народа није куглица, него резултат повјерења. А повјерење се не пише на Инстаграму – већ гласа на изборима. Можда се у политици, као и у спорту, највише научи када примиш блокаду. Пленковићева из Мостара могла би бити лекција. Само, питање је – зна ли Конаковић читати игру кад му не иде по плану. Јер до сада је показао једно: зна само кад је сам на терену. А сад више није – истиче Конаковић.