Резолуција о Сребреници могла би током ове недјеље да се нађе на дневном реду ГС УН. Двадесетичетири сата дневно радимо на томе да што већи број држава буде одсутан из сале, суздржан, односно да гласа против, каже историчар Дејан Ристић, министар информисања у новој Влади Србије. Истиче да се Србија противи селективној култури сјећања, те да у Сребреници није било ни геноцидне намјере, ни геноцидне радње.

Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић био је у јучерашњој делегацији Србије у Доњој Градини, на обиљежавању Дана сјећања жртава усташких злочина, што је на њега, каже, оставило велики утисак.

– Сваки пут када одете у Јасеновац, када одете у Доњу Градину, али и на бројна друга стратишта припадника нашег и других тада југословенских народа у Другом свјетском рату, схватите у ствари шта материјализована мржња у датим историјским околностима може да учини. И какву погибељ може да начини – рекао је Ристић.

То је, истиче, мјесто за туговање, али и за суочавање са способношћу људског бића да насрне на друго људско биће само зато што оно има другачији идентитет или има карактеристике које у одређеном идеолошком или неком другом концепту нису прихватљиве.

– Овдје прије свега мислим на тоталитарне идеологије какве су биле нацизам, фашизам, хрватско усташтво и друге – каже Ристић и изражава жаљење што се садашња концепција музејске поставке у Јасеновцу заснива на томе да су у логору страдале жртве појединци – без навођења њиховог поријекла.

Истиче да међународна научна заједница и даље утврђује број страдалих у Јасеновцу, иако су процјене да је страдало око 700.000 Срба, 80.000 Рома и више од 20.000 Јевреја.

-Оно што је сигурно, на територији НДХ страдало је више стотина хиљада припадника нашег народа и неколико десетина хиљада припадника јеврејског и ромског народа у контексту геноцида који је над њима починила НДХ – рекао је Ристић.

Говорећи о Резолуцији о Сребреници, која би ове недјеље поново могла да се нађе на дневном реду УН, Ристић је рекао да је Србија већ много учинила да то спријечи и да су бројне земље сазнале шта се заиста десило у јулу 1995. године у Сребреници.

– Са друге стране, већ два пута иницијатори, коспонзори одлажу гласање о тој резолуцији у Генералној скупштини Ујединих нација, управо зато што наилазе на један озбиљан и у чињеницама утемељан отпор, не само Републике Србије, већ многих слободарских држава у свијету – рекао је Ристић.

Истиче да је Србија утемељена на поштовању међународног права, историјских чињеница и жељи да се не примјењује селективна култура сјећења. Подсјећа да је на територији БиХ у периоду од 1992. до 1995. на бруталан начин убијено око 3.500 Срба.

– Дакле, Србија је увијек јасно и одлучно осуђивала злочин у Сребреници из јула 1995. године. Ми нисмо сагласни са квалификацијом и то сада не говорим као министар, говорим као историчар који се четврт вијека бави културом сјећања. Знате, тај злочин јесте злочин, нема никакве дилеме, али он не садржи елементе геноцида. Он прије свега не садржи геноцидну намјеру, а потом и геноцидне радње. И то је потпуно јасно – каже Ристић.

Према његовим ријечима, ова резолуција има за циљ да ојача тежину пресуда суда у Хагу које су, како каже, увијек изазивале озбиљне критике у стручној јавности.

– Оно на чему радимо 24 сата дневно, то је да што већи број држава буде одсутан из сале, суздржан, односно да гласа против, и да на тај начин не може да се постигне апсолутна већина у Генералној скупштини Уједињених нација – каже Ристић.

То што је из Црне Горе најављена подршка тој резолуцији, министар види као озбиљан притисак на ту државу.