08/03/2023

„У Карловчићу чак и бивши чланови партије раде против откупа, а чуле су се и пароле: Доле Тито, живео краљ Петар! Нећемо да бирамо комунисте, као и да ће се са комисијом обрачунати као у Бежанији. У Врбасу је већа група кулака демонстрирала пред одбором, а најгрлатији је носио Устав и викао: „Видите народе како одбор крши Устав!“ Једна група се спремала да иде код маршала али је на жељезничкој станици Удба протурила међу њих вијест да ће бити хапшења, једног је ухапсила па су одустали од пута. Требало је да иде око 50 сељака, али је на станицу дошло 20, касније су ухапшена још четири.
ПОБУНА У ДОЛОВУ 1947.
У овом јужнобанатском селу поред Панчева крајем фебруара 1947. дошло је до масовне побуне против сеоских власти и локалних партијских активиста који су вршили реквизицију жита, кукуруза и стоке, а која је оцијењена као покушај контрареволуције и завјере против државе. Савјесни активисти су сакривене вишкове лако проналазили, јер су и сами у скривању били већи мајстори од „кулака“, подсјећају Новости.
Миленко Попов Гоља, локални повјереник за откуп, о томе каже: „Када сам био повјереник за откуп, то је био најкрвавији откуп. Тада се све одузимало, почев од сламе и шапуровине (кукурузовине) до коња. Све што се могло наћи у амбару, све смо одузимали. Нама су активисти из Панчева – из среза говорили да народ око Зајечара умире од глади, давали нам неке филмове како се народ злопати на Козари и да ми морамо и насилно одузимати људима вишкова жита да бисмо отхранили тај народ. Долово је било најревосније по питању откупа у срезу. Ови из среза су притискали нас, а ми сељаке.“ Чести су били примјери силеџијства, ноћних посјета па чак и насртаја на жене откупних обвезника. Незадовољство у селу су дјелимично подстицали и идеолошки противници, додуше малобројни, јатаци и симпатизери одметнутог четничког команданта Васе Попова.
Револт је кулминирао када је неформална група сељака образовала комисију и почела проналазити сакривено жито код чланова партије, па и код секретара МНО Радослава Ракиџића (који су тврдили да им је то подметнуто). По хладноћи и снијегу 27. фебруара 1947, окупило се испред Месног одбора око 1.500 људи, скоро четвртина од око 7.000 житеља. Као главне коловође протеста наметнули су се локални „кулаци“ Петар Бишић, Ненад Јерковачки и Душан Остојин. У општој гужви и пометњи нападнут је и разоружан Јова Бебић Кнез, шеф Удбе за Панчево. Секретар партије у Долову Радослав Ракиџић је употребио пиштољ и убио двојицу сељака, Антуна Остојића и Саву Влајића (иначе непосредне комшије из улице). Маса се брзо разбјежала. Миле Милатовић, помоћник начелника српске тајне полиције, лично је Слободану Крстићу Учи наредио да оде и среди ситуацију. За неки сат стигле су јединице КНОЈ и блокирале цијело село. Уведене су страже и патроле, а већи број Доловаца је ухапшен и отјеран у затвор у Панчеву.
Још 12 Доловаца је насјело на замку агента-провокатора који је наводно тајно уписивао незадовољне људе, спремне на побуну, у четнички одред одметника Васе Попова из Острова, војводе Јужнобанатског четничког одреда. Састанци су наводно одржавани у кући Гиге Гигуља Јованова. Само два дана касније, 15. марта 1947, похватани су сви завјереници на челу са војводом. Васа Попов и Жива Војиров (ухваћени код Брзе Врбе у тренутку кад су намјеравали да пређу Дунав) и јатак Богдан Вукосављев осуђени су на смрт пред Окружним судом у Панчеву, а 24. марта 1947. и стрељани. Остали су добили казне од 12 до 15 година које су одлежали у С. Митровици (осим С. Болдовине који је пао са скеле и погинуо радећи као робијаш на изградњи зграде милиције у Улици 29. новембра у Београду). Само један од ових несрећних завјереника је успио да умакне према Косову гдје му се губи сваки траг.
07/12/2025
10/11/2024